Стражилово

710

СТРАЖИЛОБО

Б Р. 45.

нути Иваниш и брат му Ладислав Хорват овладају бановином Мачванском (на крају 1385. или у почетку 1386. год.). Речени Стефан Корођски потуче устанике и истера из Мачванске бановине — „ВапаШ с1о еоЛет ехриИ(; е1; еДи§а\ т Н е! савћ-а ге^аНа Ву1уа, Ки1реп НапЉгГеуегтуаг (т. ј. и три краљева града: Битву, КуНиново и Београд) пипсира1а, ехри^папДо е4 гео1)11пепс1о еагипДет ге&таНит тајевШит (1Шош геапее1;еге та1т'1; 1о1;о шви", као што нише у листини краља Жигмунда (Еејег X. У. 1. 415.). Но не нрође- много времена, а устаници завладају опет и — у Мачви „— е(; Вапаћг« МасћоУ1епаеш е* 2еупеп8еш (Северински) 81ши1 сиш сазћ-Га ш ешс1ет ћа1з11;18 еогит сНслоп! е1 ге§1тт1 8иБји§агип1; (Гејег X. 3. 311.). Године 1387. постављен је за бана Мачванског Никола, син убијеног од устаника год. 1386. палатина Николе Горјанскога, који је имао задатак, да очисти бановину од устаника и да сузбија нападаје Срба (Какиешев) на своју бановину. У редовима усташким биле су г. 1387. и српске чете. Године 1389. у месецу фебруару кренуо је краљ Жигмунд војску на кнеза Дазара, „јер се одметнуо од Угарске и нападао на њене покрајине". Но до ратног сукоба тада не дође, јер Лазара је, као што се у две листине краља Жигмунда спомиње, (Гејег X. 4. р. 664. и Сос1ех с1. ратш VII. 436.) тадашњи бан Мачвански, поменути Никола Горјански, зет Лазарев, склонио и ириволео, да обнови старе обвезе према круни и краљу угарском (в. у Раду југосл. Акад. III. 87—89.; Нићег А. 1)Је Сге&п^еппећшип^ с1ег Кбт§\ ЕНваћеШ и. Мапа уоп 1Јп§агп. \\Чеп 1885.) Разборити читалац може према тима податцима, црпљенима из листина, лако нресудити, колико вере заслужује истакнуто казивање Орбиново о разорењу Београда и освојењу Мачве кнезом Лазаром.

Но ако кнез Лазар није био господар Мачви ни за жива краља Лауша ни после смрти његове, како је онда могао он записати задужбини својој, манастиру Раваници, више села у Мачви и Ђигви ?■ У хрисовуљи својој пише он: »II сфе прнложн господстко 1.1 н 0*' ii д v i! 1,1 ссдо п0д10(>н1|8, ссдо п0!10111|с и т. д. — II ец1б нрндожн госмодстко мн н бјнткг. село ткроко, седо мнхолкм, и т. д. Ако се дакле из те хрисовуље кнеза Лазара од године 1381. мора извести, да је тада, даклејошза жива краља Лауша, кнез Лазар био господар Мачви, онда је Иван Хорват, који се у две листине од г. 1381. помиње као Мачвански бан, био бан без бановине и онда се у опште из помињања Мачванских банова у листинама угарских краљева не може са сигурношћу закључивати и на фактично постојање Мачванске бановине. Но кнез Лазар могао је и не бити господар Мачве и опет као веран клетвеник угарског краља Лауша имати поседа у Мачви и то услед даровања краљевога, као што су гдекоји од босанских краљева силом таквих краљевских донација држали читаве жупаније и градове у краљевини Угарској са селима, која су им припадала. II од тих дарованих му у Мачви и Битви села могао је он гдекоја и приложити задужбини својој. Но извађање из просте могућности не вреди и ја морам признати, да хрисовуљу кнеза Лазара од год. 1381., којом он као земље господар прилаже и записује задужбини својој села у Мачви и Ђитви , не могу довести у склад с иепрекидним постојањем угарске бановине у Мачви од год. 1372.—1389., које се изводи из листина угарских краљева, односно из помињања Мачванских банова у тим листинама од год. 1372.—1389. (Наставиће се.)

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У ЈЕВРОПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.*) "'X ОД ЛУКЕ ШШОВИЋА, ПАРОХА У ПАНЧЕВУ. Лепота наших народних несама знала је загрејати срце хладнокрвног и поноситог Енглеиа, као и ученога Немца; народна песма наша усхитила је како ватреног Талијана, тако и разнеженог Француза; она је задивила сродну нам браћу Русе и Чехе ; песми нашој дивили се и Мађари, а често се пута песмом народном заносио и душманин Турчин. Нека ми је допуштено. да с иеколико речи иоменем, ко су били они, који су стран свет с нашом народном песмом упознали, а тиме име и понос српски и нред страним светом уздигли. Хваљени песник и књижевиик далматински Ие-

ве благо и сва драгоценост песничког дара ; и песничке вештине лежи у нашим народ"ним песмама, које су, потекавши непосредно из народа, а задахнуте духом народним, чистом и непомућеном свешћу народном, задржале се ето вековима у иамтењу његовом. И како се данашњим даном најодличнији песнички умотвори старих и нових културних народа на разне језике превађају и препевавају, тако се не могоше ни красни песнички умотвори нашег народа сакрити испред очију страног и ученог света, а да својом песничком лепотом и вештином не изазову на се пажње и љубави.

*) По г 81ау В1." с допунама из равних извора.