Стражилово

Б р . 45.

СТРАЖИЛОВО

711

тар Хекторовић Хваранин (рођ. 1486. | 1572) беше први, по томе и најстарији, који нам је неколико народних песама забележио. Ако и не беше тада у обичају, да властела, која је са крви своје ноносита била; силази у народ и с народом се разговара, ипак је он, не осврћући се на то, сишао у народ, нроучавао му живот и обичаје његове, и бележло из уста његових иесме, што их је у разним приликама слушао. Али, да би зар своме укусу угодио и свој начин посматрања задовољио, Хекторовић је много што шта на њима мењао и изостављао, тако, да је многима и тип народни збрисао. Хекторовић умре и остави након себе плодове свога заиста многогодишњег труда и рада у рукопису. После њега не нађе се нико, који би се заузео, да непознато и још растурено благо појезије народне скупи, и да му у народној књижевности достојно и заслужено место уготови. Тек почетком деветнаестог века окрене се ствар на боље. Године 1806. позове Лукијан Мушицки, потоњи песник-владика, омладину гимназијску, да иође и зађе по народу, да прикупља песме народне, те да му их скунљене и преписане преда. У то доба учио се књизи и млађани Вук Ст. Караџић, и он је био једини, који је достојно појмио замисао свога учитеља. На позив Мушидвога пропутовао је Вук своју отаџбину. Неуморним трудом и неописаном ревношћу скупљао је он песме народне онако, како их је из уста народних слушао и већ године 1814. преда први део своје збирке у штампу. То су биле јуначке и љубавне несме. И ако се Вук у своме послу ван очекивања пожурио, ипак га је талијански опат Фортис престигао; јер пре нег што је први део Вукове збирке света угледао, издао је Фортис на талијанском језику несму народну о љуби Асан-аге. Овим преводом послужио се доцније славни немачки песник Гете, и превео је ту песму на немачки језик. Сва Јевропа у оно доба дивила се и чудила лепоти песме ове, и ако је она, у сравњењу с осталим нашим народним песмама, тек од средње вредности. Похвала, којом је изображени свет јевропски речену песму поздравио с једне, а побуде Мушицкога и Копитара с друге стране, нагонише напослетку Вука, те поново пође да прикупља песме народне. Од села до села, од града до града, од колибе до колибе, нутовао је неуморни скупљач, па је ипак нризнати морао, да доста богатом збирком својом још ни у полак није богатство народне нојезије исцрпео. Лепа и богата збирка Вукова прокрчила је пут нашим народним песмама, те их почну на јевропске језике преводити. Први иреводиоци преводише или оне, које су биле понајлакше, или оне, које су по-

највише њиховом укусу годиле, без обзира на то, да ли је материја тих песама народна или дидактична. Тек доциији преводиоци, који боље и темељније језик научише и који се с народним обичајима, као и с историјом народном, боље упознаше, отпочеше народне песме верније и боље преводити. Као што смо већ поменули, опат Фортис упознао је талијански народ с нашом народном песмом о љуби Асан-аге, коју је 1774. године, с талијанским преводом у прози, у делу своме: „ Угаддго гп 1)а1таНа" издао. Вољим знањем и већом вештином превађао је наше народне песме на талијански језик слављени песник талијански Томазео. У делу своме: „СшИ роро1агг гШггсг" превео је Томазео вештачки неколико одабраних песама народних, а неке и од наших најбољих иесника. Критика је песме ове похвално пропратила, замеривши Томазе-у једино наслов: „илирски." У новије доба заслужује достојна помена на овоме пољу Петар БасандриЛ, који је једанаест народних песама наших красно заоденуо у талијанско рухо, и издао их у књизи својој: „СапИ ророГагг ергсг 8егћг"% Уегвгопе те1ггса (I/, Ре(го Казват!ггсћ (Хага М1)(ХХЈГХХХ1У.) Превод је овај по мњењу стручњака од свију досадањих на талијанском језику најбољи и највернији. Касандрић је превод извео метром наших песама, десетерцем, који је дотле у Талијана био непознат. У најновије доба преводи наше народне иесме на талијански језик гласовити Марко Ан. Канини. У монументалном делу своме: „II Њго (1е1 атоге. Роевге ИаИапе гассоКе е $1гапгеге, гассоИе е 1га<1о11е (1а Магсо Ап(ото Сатпг", Уепеиха 1885. (стр. 518—520), у којем је превео и препевао песме скоро свију народа, налазе се по неки одломци наших народних песама, а поред ових песме Бранкове, Змајеве и Миленкове. На књижевницима је нашим, који су језику талијанском вични, да о преводу овом суд свој изреку; ми овде просто помињемо и бележимо. Још у већој мери, него Талијани, упознали се с нашим народним песмама космополите у литератури — Немци. Хердер, Јаков Трим (цревео и издао 1818. год. на немачком језику 18 народних песама) а нарочито славни и велики пескик немачки Тете, који је за наше народне љубавне песме рекао: „Г>1е ХлеТзевНесЈег зин! уоп <1ег $гб881;еп 8сћопћег(;" обратили су у образованог света пажњу на наше народне песме, које се тада читале од царскога двора па до просте колибе. Гете је превео с талијанског — по Фортису — песму о љуби Асан-аге, и није се могао довољно нахвалити те несме; а за песму „Зидање Скадра" изразио се: „да је то најнежнија песма свију времена и свију народа." Иримером Гетеовим пошла је Лујза Јакоб која