Стражилово

712

СТРАЖИЛОВО

Б р . 45.

је бавећи се дуже време у Русији, научила словенске језике, те је и један део народних песама из Вукове збирке превела и издала у две свеске 1825. и 1826. године пт>д псеудонимом Талви (а то су почетна писмена делог јој имена 7 7 (ерезија) 4(лбертипа) «2"(ујза) Ф(он) Ј(акоб)). Превод ових песама, као и саму им садржину, приказао је Гете у свом „Кшш!; Ш1с! АНегШит"-у најпохвалније; а учени Немац В. Милер, читајући песме гђе Талвије, рекао је: „тсао што ирви аоглед у какву нову, леиу и богату земљу мрнара усхиЛује, тако иоздравља иријатељ иравог иесништва те сриске иесме". (Јавор, 1881. бр. 2.) Потпунију и разноврснију збирку наших народних песама, него што је у гђе Талвије, превео је лепом вештином на немачки језик књижевник и песник немачки Билхелм Герхард, и отштампао у књизи: л Ш1а и , ВегМзсће УоШвНоЛег хшс! НеИепшагсћеп, у две књиге, 1828. године. Песме ове посветио је Гете-у. Гете је песме ове с особитом љубављу примио и најтоплије их пропратио. Ова збирка Герхардових песама направила је највећу сензацију. Први, кога су песме ове занеле, био је велики војевода Вајмарски, који је, како му је Гете песме ове послао, одмах одговорио, да би му мила прилика била, да се Герхарду што ире захвали на труду јер „ег", вели војевода Вајмарски „ваиде /а$1 тдИсћ ап (Иенег ков11>агеп РгисћI, Ше тИ етет %аи/>егсо11еп Оевсћтаске деи)пгх,1 Ш..." Наше народне песме омилише Немцима те су их читали са слашћу, и говорили о њима у свима тадањим новинама. У Лајпцишком летопису _ Јаћгђисћег (1ег Сге8сћГсћ1;е ипс! 81;аа1;вкиш1;, уоп 1 ј. РбШг 1828. поводом Герхардове збирке наших народних песама налази се леп кратак извештај, који се овим речима завршује: „ Иаппег ооп СетсМ гт Ке/сће (1ег ШегаЈмг ћаћеп (1ав ТгеЦИсће (1ег вегМвсћеп 1'оевге апегкапп1. Оге ћгег апдекппд.гд1е 8атт1ипд дгеИ ит апе Шћег посћ ипћекаппкеп Р>.е(1ег (Иевег деШгегсћеп Л'аИоп иш1 Ш Не.1 и>еНет гегсћћаШдег ип<1 таппгд[аШдег а1в (Не Таћунсће". . . (Лет. 1828. Ч. III. р. 140.) Године 1877. изашло је друго издање Герхардових песама нод именом: „ Ш1ће1т бегћаг&в Сетпде <1ег 8егћеп и ет§е1ег1;е1; ип<1 јш1;- Аптегкип^еп уегвећеп уоп Вг Каг1 Вгаип. ^У1е8ћас1еп (Јиецтр;). У предговору књиге ове говори др. Браун о томе, ко је био Герхард, и какав му је био одношај с Гетеом. Помиње Симу Милутиновића, и не знам, са чега је о Сими изрекао онако љут суд, који ми овде не можемо прибележити. Говори затим о историји српској и обичајима народним, разјашњује земље, градове, нределе, места, вароши и села она, која се у песмама народним налазе. Неке је песме у овој књизи изоставио. Књигу је поделио у два одељења. Прво: „Оиа1е", или сриске епске несме; друго : „Ко1о" или лир-

ске српске песме, препеване у немачком слику. Говорећи, како би то благодаран посао био, кад би когод повукао паралелу између старо-српских и старо-јелинских песама, вели: „01е аШегШсћеп НеШепИеАег тк1 пгсМ аИеш (Ие киНигћШогксН гп/сгеввап/е.ч/еп, вопАет аисћ <Ие роеИвсћ $сћбпв1еп и . У овој збирци налази се 106 песама. На првом је месту „Женидба цара Душана", затим „Бој на Косову". Песме се ове дају лако читати, а и превод је веран и близак оригиналу. После Герхарда заузима достојно место Сигфрид Кааер. Капер је највећи број наших народних песама на немачки језик превео, те тим још у већој мери, него претходници му, немачки свет за песме наше заинтересовао, а и нас Србе заиста вечитом благодарношћу задужио. Године 1852. издао је Капер 0>е Оевапде <1ег Зегкеп" I. ТћоП. У овом првом делу, који је посвећен Њ. ц. Височанству вел. кнезу Константину Николајевићу, налазе се песме: о Јакшићима, Стојану Јанковићу, Старини Новаку и синовима му, о Иви Сењанину, хајдуцима и т. д. У другом делу су песме о разним бојевима; женске и љубавне песме; веселе и жалосне; иородичне и т. д. Наскоро после овог издања издао је новелику збирку народних песама натих у књизи: „Шгв( 1а&аг и , ергнсће В1сћ1;ип§ пасћ вегМвсћеп 8а§'еп ипс1 НеМеп^евап^еп. 1л1рг1§ 1852. Капер је с лакоћом преводио и канда је од свију понајбоље дух и смисао народне појезије проникао. Исте године, кад је Капер издао књигу наших народних песама под натписом „Гига!; Тагаг", изашле су у немачком преводу народне песме наше, које је превео Луцвиг Август Франкл у књизи: „Ст1е". бегМвсће Ма(попа1Ке(1ег 1852. "Шеп. Књигу ову посветио је преводилац Мини Вукомановићки. У предговору говорећи о народној појезији српској и о гуслама, преводилац усхићен српским народним песмама вели: „Вав вегШсће УоШ капп пип деШгд пгсШ тећг ип1егдећеп, ев 1е1>1 гп нетет Егед.е, гп сИевет вегп Иегх, игк1 вегп Сегв1, шпе 8аде ип<1 шпе Се.чсћгсћ/.е. Ше (1ег I,гсМдкиг& п 1>ег Аеп гп Аег МоШаи оегт>кеп<1еп ЖоНћћеШдеп Јоћаппен, тегАеп Шезе 1,ге<1ег посћ всћгтгпет ипА тпеп, кепп <1а.ч зег/тсће Уо1к гп Аеп Шодеп (1ег 7,еп ЂегвсћтшШ". У „Гуслама" овим понајбоље су песме: Женидба Иавла Плетикосе, војвода Милић, љуба богатог Гавана. Осим досад наведених, који су у већем броју наше народне песме на немачки језик преводили, заслужују ови још помена: нрофесор Евђеније Весели, који је превео више сватовских несама; Павле ил. Гец, превео више јуначких и љубавних песама (1827); Јован Фогл, преводио песме о Краљевићу Марку; а много је о народним песмама нашим говорила, писала и преводила их и Ида Дирингсфелдова.