Стражилово

750

СТРАЖИЛОВО

ске основе мак са наставком ов, па онда иште и значи место, гдеје био мак, као и сиас-ов-иште што долази од именске основе саас с наставком ов па онда иш.те и значи с1ег Ог1 Дег' КЈГсћ\>гаћ ат Штте1&,ћгШа^е. 3.) У истом Кјестпки у 0. свеску на стр. 258. стоји: „стоји за човјечији живот. а у свеску 5. на стр. 218. стоји: „има се у мисли дар божији ", а мало даље стоји: „изријеком стоји божја даћа." Овде ја видим инконзеквенцију, кад се један нут пише божији, а други пут божја. Или ваља писати божији, божија или божји, божја. Или пиши човјечији, чов-јечија или човјечји, човјечја. Истина 10вори се божији и божји, али је ипак данас обичнији облик божји иего божији. У Ејебткп југославенском у I. делу, тто га је обрадио неумрли ђура Даничић, долази божији. Али се под том речју не расправља ништа, него се одмах вели: види божји и под овом се речју расправља све, што се имало расправљати о једној и другој. Ту се каже, да се говори и божији, али да је данас обичнији облик божји. Па се онда каже, како је од божији постало божји т. ј. да је у божији испало и између ж и ј, па се тако добило божји. Тако исто по Даничићу и г. Ваљавац тумачи, да је у човјечији између ч и ј испало и, па је тако постало човјечји. Могуће је да је и тако постало, јер видим да у старом словенском језику долазе облици као што је дикмеге тило поред днвшсге ткло. Из овога се види, како је могао тај процес тећи т. ј. како је из дивији, дивћји, дивји постало дивљи. Али кад погледамо у прошле векове нашега језика, видећемо, да су се мање врсте мешале са већим врсгама и с њима се изједначивале. Тако знамо из прошлости нашега језика, да је била четврта врста у номиналној деклинацији, а данас се по аналогији све речи те врсте помешале са првом врстом, те данас нема ни гласа ни трага од облика четврте врсте, као што су н. п. били сшгв, ген. смноу, дат. сннови и т. д У седамнаестом веку живео је код нас још вокатив једнине по овој врсти: Владиславе пољачкога, Славна краља славни сину,

КАМЕН М ИЗВЕО СТЕВА 1. Мало је читалаца, који нису већ више пута чули реч алкемија, ал, увредити нећу никога, ако кажем, да их је мало читало о тој науци или баш, да их мало и имаде, који знају што више о алкемији. Томе се није чудити, јер алкемија је била па и

Чијем тва пуни слава многа Свега света величину. „Осман" Гунд. Данас пак нема више ни једнога облика самосталнога из четврте врсте у животу, јер су се сви помешали по аналогији са нрвом врстом. Остатак ове врсте види се још у оваким сложеним речима: иолусестра, иолубрат, иолуока, иолугодашњица, аолугрошница. Тако се на пример и у трећој врсти номиналне деклинације трећи падеж једнине из првога раздела по аналогији помешао са другим разделом не марећи за законе гласовне. Тако данас гласи дат. једнине жени, слузи и вољи, жељи, а у старом словенском језику гласили су ти облици ж е и т., <: \ о у т; т, н к о д п, ж е д н. У српском језику види се јасно, да се у трећој врсти номиналне деклинације у трећем падежу једнине први раздео помешао по аналогији са другим. Па тако исто мислим да су се помешали и иридеви са наставком ијз са придевима са наставком јв. Нестају данас облици дивији, рибији, кравији, шарангсји, морунији, па на место њихово чују се облици дивљи, сомљи, крављи, шарањи, моруњи. Па по томе конзеквенција иште, да се пише и вучји, вражји, касји, зечји, божји, враачји, човечји, дечји, ма да се може чути и човечији, божији, враичији и т. д. Очевидно је, да су се данас придеви с наставком ијб помешали са придевима са наставком јв. Обичније је данас казати дивљи него дивији, сомљи него сомији. А кад је то обичније, онда мора бити обичније и човечји, божји од човечији, божији. Ја овде дакле ништа друго не видим, него да су се придеви с наставком ијв: сомљи, дивљи, кравлм, човечји, божји помешали са придевима с наставком јв: говеђи (старо словенски гокдждј.) јагњеИи, иилеЛи, исепи, ирасеЛи, телеЛи. Из свега овога излази, да у књижевном језику ваља писати божји, човечји, јер ко хоће да пише божији, тај би морао по конзеквенцији писати и дивији, а дивији мислим да је необичан облик. Али још је неконзеквентније писати један пут „божији дар", а други пут „божја даћа", јер кад пишеш божији дар, онда ваља да пишеш и божија даЛа. Али. ја мислим из свега до сад реченога, да треба писати божји дар, па онда да богме и божја даИа.

У Д Р 0 с т и. [I МИЛОВАНОВ битисала. Најлешпе њено доба био је средњи чек па све до 17. столећа а трагова њених било је и скоро, баш у наше дане. Алкемија као наука није се могла одржати, јер није била подигнута на стварном и сигурном темељу. Шта више, кад данас човек што