Стражилово

778

СТРАЖИЛОВО

Б р . 49.

ближи нашем Константину, — премда он не помиље места, где се био тај бој, нити каже, како се звало поље то, на којем се био бој између турскога цара Мурата и „СЈШскога краља Лазара, сина краља Стефана", како га Дука назива. У трећег грчког писца, познатог нам већ Лаоника Хнлкокондила , који је — кажу — још око г. 1490. био жив, има две верзије о смрти Муратовој: турска и грчка. Турци кажу — нише Лаоник на стр. 53. своје турске историје — да је Амурат, бој бијући с Лазарем, нагнао овога да бежи, и у живом гоњењу натрапа на Србина пешака, који не узмаче, већ, окренув се, копљем прободе Амурата, од које ране умре. Но Грци, вели Лаоник на стр. 54., друкчије о том причају, а наиме, да Мурат није у боју и гонећи непријатеља иао, већ да је још прије него што ће се бој отпочети, ванредан један јунак, по имену Милош (Шгј/м^) затекао се, да ће он, ако му Лазар даде, што је захтевао, отићи у турски стан и убити цара Мурата. Мурат, мислећи. да му долази он као пребег, заповеди, да га одмах пусте пред-а-њ; а Милош дошавши близу цара, који је опасан и спреман за бој стајао, пусти копље и убије цара, али и сам тамо, борећи се храбро, падне. За тим — продужује Лаоник на стр. 58. и 59. грчко казивање везири прогласе Пајазита, млађег сина Муратовог за султана; а овај, смакнувши брата Јагупа отпочне битку и разбије и нобеди Србе и сврх тога убије у боју српскога господара. •— Но Турци говоре, да победу ту није одржао Најазит, већ Амурат, и да је он српскога кнеза у боју убио. Лаоник сам не каже, која од те две верзије више заслужује вере, но чуди се само, како је Србин могао потећи и управити копље цару у прси, а да га нико од цареваца не заустави — и како је могао Иајазит — но ја не разумем разлога другој сумњи Лаониковој, нити је много стало до тога разлога. Турска повест од Лаоника допире до г. 1463. и ако је он не много касније писао, онда је Лаоник нрви по времену, који је зиао и записао име онога благородног и верног господину. свом јунака српског, који је убио турског цара Мурата. Лаоник је и то знао, да се поље оно, на којем се то догодило, зове иоље Косово и да је оно у ПриштинскоЈ хори илити области. Наш Константин философ и грчки нисци Дука и Лаоник — то су ти, брате Србине, најстарији писци, и пошто других нема, сада први извори за повест о боју на Косову! Лепи су то писци! Какви су ми и то писци! Та јадни и жалосни су то писци, који не знају ни за вечеру кнежеву, ни за здравицу кнежеву; ни ко је

заповедао на десном, ко ли на левом крилу хришћанске војске; и који ни то не знају, да је проклети Вук Бранковић издао и изневерио Србина, таста и цара Лазара; а да то није учинио Вук, да би Србин зацело победио Турчина. Не љути се, брате Србине! И ти немаш права, да се љутиш или да ти је жао на Грке и Бугаре, што не причају ништа о оној „матери беде", о вечери кнежевој, и о издаји Вука Бранковића на Косову. Пре би се могао и имао право жалити на твоје старе: оне логотете и писаре, на владике и игумне, на дворске протопопе и калуђере у царским задужбинама, који живеше у оно доба, — живеше а не оставише ти у цароставној књизи записано све, што је нужно да знаш о боју и о оном, што је иретходило боју на Косову; и шта је радио кнез Лазар и ко је дошао у помоћ кнезу Лазару; и ко је био војвода Милош, и како се понео господин Вук Бранковић? ГОто таквог потанког описа боја Косовскога од сувременика нема, за то се не можеш ни жалити на Грке и Бугаре, већ криви твоје старе или твоју худу срећу, која те прати од искона твога до данас! Та кажи ми само, молим те, шта би ти о твом „највећем, најмудријем и најјуначнијем владаоцу" из твојих рођених новесних извора знао, и који је Србин једну једину од толиких његових битака с Грцима и Турцима и одржану над њима иобеду потање написао и изложио? „Превисоки Стефан цар родио се г. 1312. и био је најпре краљ, а покоривши грчку земљу, постави се царем у њој г. 1348. Он је прославио своје отачаство, распространио и раширио српску земљу, покоривши околне народе. »Б(шм вкгЈдкн^дге н иокт.ди ткоЈе" — ето шта ти је и колико ти је записао твој најстарији летоиисац о ратовима и победама твог најсилнијег владаоца, твога цара Душана! Та ни то није забележио најстарији тај летописац твој, где, на којем месту се преставио и испустио душу Душан цар, већ је забележио и казао самоместо: »ндеже по сконуд|1нн нцинссеин ккиие моцш его," — те данашњи твоји писци (в. Сриску Историју за нижу основну школу од Јоксима Ст. Марковића, писара мин. просвете, III. издање. Београд 1887.) пишући насумце веле, да је Душан умрво „у селу Деволи, недалеко (зар?) од Дариграда." — Не љути се дакле — и опет ти кажем — на Грке, већ буди задовољан и на оном, нгго су они поменули, и што је један од њих поименце поменуо Милоша јунака, и да је српски јунак тај ИЗВршио „ аута хаИмгог б'гј тсо1> птпоге уегоџегсог." А ако си нестрпељив, српски сине, и не можеш да спокојпо чекаш, док срећом којом не доспемо до обилатијих каквих лацманских или турских иовесничких извора о боју на Косову, а ти можеш