Стражилово

Б р . 50.

историју уврстио је он кратку иовест о Турцима и о растењу силе њихове у Европи. Но како му је та старија повест турских дарева позната била, види се већ из тога, што каже, да је Мурату цару „ВајагеЉеа I. а Татег1апо еарт.ив виссссШ, сш Ми«1а јп ге^по виШсГШг, роаТ ^иет ге§паш ЂајаШћев несипЛт а МИопе 1)агс1апо ТгиејДаћгг, Саг<1аш усго а ТигсМ вгЛји^апШг." Бајазит дакле други, ширећи границе турској царевини у Европи, допрео је већ био до Струмице (а<1 бћутопст ргосеквГТ). N011 1и1оге ћое 1)агс1ат ас Масес1опит ге§иН: тегит соп&зТлт соаеЛ18 сор!18, Тигеае, ф!Г јат бћутопет сргофле ТгајесегаЈ, оссиггип!'., аЦие 11011 ргоси1 а ћов!е сааТга ротт!;. СаеТегит сит ровТего сНе, ри§па е88с1 теипДа, Еаиагиа, 1)агс1а.иогит гех, с1исе8 виоз ас! соенат уоса1;. Лазар дакле, краљ дардански, у очи самог дана, кад ће бити бој. иозове своје војводе на вечеру, којом приликом мишљаше прекорити Милона, једног од својих доглавника (ех рпгригаћв иш) за издају, јер му тако беше на Милона потворио један супарник Милонов; па ако би се доказало намишљено злочинство, онда да га казни, а ако не би, онда да се сам сумње опрости. С тога кад се вина понапили, па раздрагани краљу за сутрашњи бој наздрављати стали, краљ обрнувши се Милошу и држећи у десној руци пун пехар вина, проговори: „Теби наздрављам (теби намењујем и вино и пехар), Милону, ма да си у мене издајом потворен." Не показујући на лицу никаква знака нечисте савести, Милон прими и испије пехар, иа онда уставши, рече краљу: „Краљу Лазаре, како сад није доба ни препирци ни истрази, јер је пред нама непријатељ у бојном реду, сутра ћу самим делом посведочити, како је потворач мој лажљив и како је моја верност према краљу тврда и права." Милон дакле, чим свану, не јављајући се никоме, узјаше на коња и нође V турски стан, с копЉем наопако окренутим, што је знак пребјега и мирнога прилазника. А име Милоново беше славно и у Турака. И тако га сместа пусте под чадор цару, који се баш веома развеселио његовим доласком. Па док је с погнутом главом љубио цара у пружену му руку, крадом истргне нож, који је донео у недрима скривен, иа у два маха распори трбух Турчину, и докле се усиљавао, да нз чадора искочи, цареви га чувари нод чадором прободу и умртве. Паше турске, ако и смрћу цара свога јако нотресени, не ударише у запевку, већ мудро прикрише смрт његову, те не дознаше за њу ни Турци ни Хришћани. „А1гох Г^иг ићчтсјис ргоеИит ехсчМиг. Сасћт!; равјјт ћтс Тигсае, 1пс1е СћтЉш. Јат Тигсае у 1 х ЈтрсТит Г)агс1апогит ас Масес1опит вибЉећап!,, 1ософсе раићгт сс88сгип1; аШ, Ги^атсјис а11и арес^аћап!" На то стану

795

турске паше храбрити своје беседом (садржај беседе те турских паша наћи ће читалац у Рајићевој историји (III. 58. и 59.), те Турци наново ударе. У шестом боју Лазар буде принуђен да промене коња, српске се чете распу и пошто се Лазар узалуд трудио, да бојни ред успостави, потражи и сам спаса у бегству и сврнувши с пута натрапа на неку јаму, „соИарвивфге ипа сшп есјио, аБ тзефхепШзш ћозИкив ехапгти орргшИиг ." Туберо каже и то, да је бој трајао „од исхода сунчанога до осмога часа." 3. М. Орбин казује најпре свађу Милоша КобилиЛа с Вуком БранковиЛем, која је настала за то, што је Милошева жена. Вукосава „ 1ос1аш1о е1 ргејегеп(1о И иа1оге пе1 вио тагМо МИове а И Т ик Вгапкотсћ" дотерала дотле, да ју је Вуковица ударила по образу. Тога. ради Милош и Вук дођу до сукоба, и Милош Вука обори с коња. Вук за тим стане код Љгзара оаадати Милоша као издајника и казивати за њ, да је у свези с Турцима. Хотећи се о томе уверити Лазар позове војводе на вечеру, и ту Орбини понавља Цревићево (Тубероново) причање истим редом и скоро истим речима све до краја, само што још Лазару меће у уста повелику беседу, коју је говорио пред почетак битке својим војницима, да их опомене на дужност јуначког умирања. „Пронзателное слово" то паћи ће читалац у Рајићевој историји књ. VIII. гл. V. §. 13. (III. 56.). И Орбин каже, да је босански краљ Твртко послао у помоћ кнезу Лазару војводу свога Влатка Вуковића с војском, „П (]иа1е 1'и§\ф роГ соп росШ с!еШ аггоГ <1а11а ДеМа ^ГогпаТа, сће & ГаИа а Созвото де1 1389. аШ 15. сИ О гијј-по ." Но први је Орбин записао, да је Милош КобилиЛ био зет кнезу Лазару и да је други зет Лазарев, Вук БранковиИ, издао свога таста на Косову. Но о том доцније, а овде ћу само да ставим питање: отк.уд онај незнани Далматинац, преводилац Дукине историје, и откуд оба ова Дубровчанина, Туберон и Орбин, знају тако причати о боју Косовском? II на питање то нећу ја да одговорим и да одговором својим нову мржњу од стране многих на себе навучем. Нека вам, драги читаоци, иа питање то одговори Стојап Новаковић, који је изваи домашаја вашег. Г. Стојан Новаковић, одговарајући на стављено нитање, пише у Чунићевој Годишњици, књ. II. стр. 137.: „Оно, што Јован Дука, историк византијски, прича о боју Косовском, имаће за свој извор народну песму. То сведочи нојетички задах и ред причања његова. Садржај оновремене народне песме или приче Дука је лакше могао докучити од каква Србина, него чисту историју." Теби, драги читаоче, како драго, а ја имам само то једно да приметим г. Стојану, да оне приче, коју је он имао на

СТРАЖИЛОВО