Стражилово

796

СТРАЖИЛОВО

Б р . 50.

уму, нема у грчкој историји Јована Дуке, нити је то његова прича, већ је то прича непознатог оног преводиоца Дукине историје, који је место оног кратког казивања Дукиног о боју Косовском уврстио ту, можда у Далмацији или Дубровнику чувену иричу о том боју. Даље вели г. Стојан на истој страни: „И онај извор, којим се мало касније послужио Дубровчании Цријевић (Сегуа, ТиБого 1455.-1527.) за причање о Косовском боју, упућује опет целим склоном својим на народну песму, сличну оној, која дође до ушију Дуки," (унрав преводиоцу Дукином). Г. Стојан дакле не сумн>а, да је Цријевићевог причања највећи део узет из какве народне песме о боју на Косову, како се певала у другој половини XV. века. За М. Орбина пак каже г. Стојан на стр. 140., да јо у свом причању на страни 310.—318. „ ирихватио и из истога извора иоиунио иричање Цријеви Кево", од којег се он разликује поменутом беседом, а друго причом о свађи Милоша Обилића с Вуком Бранковићем. И ношто си, драги читаоче, не од мене, већ од г. Стојана дознао извор поменута три латинска или

лацманска повесничка извора о боју на Косову, то можеш сам знати и не треба да ти ја изреком кажем, шта и колико вреде та три обилатија повесничка извора — и може ли се из њих црпати или узети грађа за критичку повест о боју на Косову. Сад да су ми стигли из Новог Сада турски извори, могао бик лепо још данас свршити и докинути преглед овај повесничких извора о боју Косовском. Но ношто ми Новосађани све до данас не послаше књигу, у којој су ти турски извори, то мораш, драги читаоче, још четир пет дана самном заједио причекати, не би ли нас међутим Београђани или Панчевци или Брођани с књигом том обрадовали; на ако нас или једни или други или трећи обрадују, те тим ставе у стање, да можемо из турских извора сазнати, шта и како Турци о боју на Косову говоре и иишу, онда ћемо ићи даље; ако ли пак и они, то јесг Београђани, оставе нас на цедилу и не пошљу нам толико жуђене турске изворе, ми ћемо опет поћи даље, но без благослова за високоумне Новосађане и за многометежне Београђане и за оне предосторожне одличнике у Панчеву. (Наставиће се.)

КАМЕН М ИЗВЕО СТЕВА (Сврг 7. Не да се навести свако име, које се алкемијом некад бавило, но ипак нам јс споменути неколико крунисаних глава, како мушких тако и женских, које су алкемијом страшно занесени били. Међу крунисаним главама на ирвом су месту више енглеских краљева. И у алкемији показао се дакле онај среброљубиви дух албијонски. Највише пак прекрилили су Енглеску златотворци за владе Хенрика VI. те је тма божја било новаца златних, а злата ни видели нису. Није много утекао ни Карло VII у Француској; особито се пак за алкемију интересовао цар Рудолф II. Он је био прави меценат алкемистама а двор његов уточиште и збиралиште сваковрсних алкемичара доба онога; звали су га већ немачким трисмегистом. Рудолфова оданост алкемији рђаво је утицала на саски двор. И овде се почела увелико алкемија обожавати. Изборни кнез саски Август сам је радио у својој „златној кући" у Дражђаиима и тражио начина, како ће доћи до што више новаца лаким путем. Жена његова Апа подигла је леп лабораторијум у Анатургу и дивно наместила и уредила, па у

У Д Р 0 с т и. [ МИЛОВАНОВ >так.) њему сама топила и мешала,. е да би како дошла до камена мудрости. Дражђани су дуго време били и остали средиште свега алкемичарскога рада, где се највише бавили с кемијом сами кнезови. II на Берлинском двору под изборним кнезом Јованом ђорђем ширио се један пробисвет а као алкемичар, међутим аустријски кнез Фридрих IV. сам се бавио и тако се задао у алкемију, да се и онда није освесгио, кад су му у лабораторијум јавили, како су Мађари и Чеси у државу му упали и све до Беча опустошили. Глас га тај није ама баш иимало узнемирио; он је и даље радио мирно и спокојно, као да се ништа на пољу и не догађа. Царица Варвара, удовица цара Сигмунда, спомиње се чак као адепт. На немачким дворовима цветала је алкемија највише у почетку осампаестог века. Нису дакле само обични људи терали будалаштине, пего чак и владари, но то нека нам не буде тако необично. Та њима је још више требало онога, што се зове злато или силан новац. Колико је и колико прохарчено на наџаке и на буздоване и