Стражилово

Б р. 50.

СТРАЖИЛОВО

789

срет. Родитељи се њихови измирили и благосиљају децу своју. — Шта је то? — Ето шта! Разбојник и бегунац! . . . — Ранко ! — узвикну Радојев отац. Радоје се усправи и викну. — Убицо!. . . • — Ох . . . јест . . . ја те убих . . . но, ево где ми се приближује час, па . . . оп . . рос ... т ... и ... и издахну.

—■ 0! . . . Нано, Смиљо, оче . .. где сте . . . ја вас не видим — муцао је Радоје. Мајка и Смиља цикнуше и полетише му на груди, а оцу његовом, оном седом и озбиљном, потекоше две крупне сузе низ седе, дуге бркове. — Шта је Радоју? Шта је? — питали су сви. — Заспао је . . . прошапута отац и склопи сину јединцу устаклеле очи. — Заспао ? — За навек! . . .

ГОСПОЈА-ПЕРСИН ПЛАН. прииоветка из српскога сеоскога живота. написао радослав магковит..

јто , шта је било. Досадило сиротом учи .. . ' Знате, ноп Аћим је школски управитељ, а као вели, и поп је. Учитељ опет — ал нека осгане, за што, молим вас, да понављамо са свим обичне ствари. Ј>ило је ту свашта и на послетку дошло до тог, да је учитељ дао оставку и отишао иекуд у Срем, јер му досадио пркос и иротеривање. Госпоја Перса рекла, да је поп за тим и ишао. Каже: „ Има он неки план." Било како му драго, то иде на други лист. Ал устало скоро цело село, па одвраћало учитеља. Знате, добро учи децу, а и иначе добар човек. Особито, што се, на прилику, тиче, уме лепо да реже крстове од шећера за кољиво. Носио свет њему, и он сваком изрезивао. Стоји као куповно, чисто те зкао, кад га пон преломи. Ни њему, богме, није било рђаво од света. 0 Божићу прасе, о Ускрсу јагње, и тако, кад је чему време. А дође л у крчму, још није ни сео, а већ ће рећи који: „Хеј, крчмару, дед, донеси господину. (Сад било ракије, вина или пива.) Примите, господине, за лепу љубав." Дакле, одвраћали га људи. Ал се он није дао ни осолити, већ оде. Претресало се то у грк-Лукину дућану дуго. Грк Лука је председник у црквеној општини и човек у онште уважен и припознат у селу. Посаветоваће те, упутиће те и учиниће ти, кад си на невољи, као да си му брат рођени. Ето, иду људи њему, ако имају што год, било у срезу ил у суду. А донеси му какво год хоћеш писмено, не знам откуд да је, па ма и из друге царевине, све ће ти то грк Лука рашчитати и казати, шта пише. Наравно, ко дође у дућан, неће одмах с неба па у ребра. Попиће чашицу две ракије и поразговорити с грк-Луком и људима. (А било их неколико, који по цео дан и не избивају из дућана.

Тек оде кући на ручак ил баш кад има важна посла, па опет у дућан.) Не знам, ко то рече, да се бугарски кнез дигао на Турчина, а кажу, да и србијански краљ скупља силну војску, па поручује црногорском кнезу, каже, да пречисте већ једанпут с Турчином. Па се, ето, искупило пред грк-Лукиним дућаном ваздан њих, Да чују. Неки се посадили на клуну пред дућаном, неки подавили кожухе, па сели на њих, а неки стоје. Грк Лука стао на дућанска врата, раширио новпне. па чита, чита, мислиш, и не одише. У неког се нашла лула у зубима, ал се и не сећа, да повуче који дим или да по обичају штрцне преко камиша. Овај метнуо прст на уста, а чело набрао. Онај опет зинуо, као да му се баш ништа не омакне. А сви упрли очи у грк-Луку па и не трепћу. Тек што ће који махнути главом, па то је све. Развезао ти тај у новинама, те све о некој буни и о неким . .. Генерали су ваљада, шта ли ? А и ко ће утубити! Кад је грк Лука прочитао све, што је писало у новинама, настаде жив разговор. Чича Мија каже, како и у вечитом календару пигае, да ће ове године бити велика војна. Погинуће не знам колико царева и краљева, а народа, каже, колико ће, не мож,е ни вечити календар да ухвати рачуна. Само, каже, биће врло, врло великог крвопролића. А чича Мија је човек писмен, па зна. Мани га! Прошао је тај много света и јео хлеба из много пећака. Штета, пало би ту још много паметних речи, ал нагрнуше свиње из поља, те им иомутише бистрење политике. Многи отрчанге кући. Остаде чича Мија, баћа Неша тутор и неколико одборпика.