Стражилово

Б р . 52.

СТРАЖИЛОВО

825

тио а с њим наравно и царевић Бајазит и Али паша и сви остали паше и везири. Не кажеш, откуд ск и од кога си дознао за диван тај под шатором цара Мурата на Газиместану? Но ми већ знамо, да си ти то узео из Нешријеве повести те ћемо и ми сами потражити одговор тај Јевреносов у тој повести, неће ли нам може бити одговор тај јаснији бити у немачком преводу. .. I )ет Огегш§'еп нге1|| ев ,ц-ш ап, — тако гласи одговор Јевреносов у преводу Бернауерову — с1а,88 ег 11п Уегћ-аиеп аиГ СгоИ гесћ! геШ§ аиЈБгЈсМ ипЛ &ићег ак с1ег Гешс! Лп: /лии КлтрГг ^( члјгисГЛп 1*1 <чгх л^аћћ, с1апп тгс! јепег аисћ коштеп; аћег тг Лиг&п иив шсћ(: ги већг ћее^кп 1111! Ипп 211 катрГеп: ииегв! тг<1 ег гит КатрГе аиГРогсћзгп; Љпи с!а ег уоп е1пег 8о1сћеп Мавве ипа;]аић1§'ег Нееге ип^егаиМ \\'ЈГ(1. сће ете е18егпе Ннгц' ћДЉп, во 181 ев 1не1н 1е1сћ(; ићег 1ћп с1еп ги ег1ап§'еп. ТгШ ег аћег ешта1 аиГ, во 181 ез с1алт 8ећг 1е1сћ^ пп! ј]теп 211 катрГен, 8оћак1 81'е уоп етапДег .^игеиш 8т<1. Ба8 181 сће Ап81сћ1 с1е1П08 В^епегв, Да8 ићп^е лте!88 1110111 8ићан ат 1)ев1еп". И из овог немачког иревода тешко је сазнати, шта је управо Јевренос одговорио и предлагао и коме је од читалаца стало, кога копка да сазна прави смисао тога Јевреносова предлога, неће се кајати, ако дотично место прочита у Левенклављевој турској историји, било на латинском, било на немачком језику, те ће се уверити, да је Мурат, драгоман на турској порти у XVI. веку, много боље схватио и превео Нешријеву повест него ли Бернауер и наш Панта у XIX. веку. Но није то главно, што се мора приметити г. Панти, већ се пита, зашто је г. Панта диван тај пренео из Ератова на поље Еосово или — као што г. Панта вели — на Газиместан ? Нешрије пише, даје „вијећање" то држано у Кратову и да је за тим цар Мурат рекао: „Баз Неег та^ ат Мог§-еп аиГћгесћеп, аћег Ет-епо8 6ћа,21 та§- тћ Ј1»1с1 Раасћа уогаив^ећеи, ит с!еп §1аиМ§еп К;1трГегп с1игсћ с1еп Еп§'рав8 4еп \Уе§' ги ћаћпеп" па Нешрија приповеда, како се од Кратова војска кренула а пред војском Јевренос бег с Јигитпашом очистио теснац, и како је војска прелазила малу Мораву (Моравицу) и пала под ђимиш-хисаром (сребрним градом — Новобрдо) па се отуд кренула и тек онда пала на поље Косово те је ту тог истог дана а у очи дана за битку одређеног држан други днван. Но шта зна тај турски Нешрија? Наш г. Панта зна то много боље и Панта продужује своје причање овако: (Наста

„ Султан се обраћа с питањем: или ћемо камиле пред нама поставити или ћемо сами противу њих стати?" — „Има већ више година, како смо се с њима борили и нигда нисмо пред нама камиле стављали; да то и сада не чинимо", одговори Бајазит. После одговора Али-пашина султан запита Евреноса, шта он о овоме мисли ? — „ Мишљење је ", одговори Евренос: лична ствчр; ја ћу бити слободан, да коју реч рекнем. Кад му султан заповеди да говори, Евренос узе реч овако: „Ако је султанско величанство и смислило добру мисао, да се камиле напред поставе, јер коњи невернички неће да иду на камиле : ове су онда нама одбрана и као неки бедем; али кад се камиле изненада поплаше и стану се кочити — чега не дај боже! — онда се врло дижу, и тако бива, да видев војску с виком да около њих обилази, оне се ноплаше, поскачу, те тако онај, који хоће ирви да победи, први погине. Зар нисте чули, кад је Александер („с1ег 2лге1»ећогп1;е", дворогати Александро, додаје Нешрија) бој био са инђијским царем Пором, да је овај около себе неки град био начинио, поставивши преда се слонове. Александер се томе довије, запали у цевима салитру и опали на њих. Тиме тако поплаши слонове, те окрену да бегају. И тако они проузрокују пропаст војске инђијскога цара. И наше камиле могу постати узрок наше пропасти". Како Мурат тако и сви остали усвоје мњење Евреносово и султан рекне: „Дакле треба у нрви ред пред нама да метнемо стрелце, нека на десно и на лево дажд од стрела отисну, па онда нека уједанпут борци за веру завичу: Алах је највећи ! И нека нагрну на невернике, те у тој ватреној борби или ће нама запасти венац победе, или ће нама запасти у део нека друга срећа .... Свакако је крпј животу смрт а после ње, о чему би још имали да се бринемо?" Овим се сврши световање. И настане ноћ уочи Видов-дана 1389. год. „И тмина је војску билаобастрла, да се ништа није видило, а ветар је заиадни од српске на турску страпу, страшно дувао и прашину носио." Панта не каже — али читалац већ знаће, по ком нам тако исприча г. Панта „вијећање" на том другом царевом дивану, на којем је Јевренос упитан за мњење о питању стављеном на дневни ред, онако славно отночео казивати и развијати своје мњење са: „Мишљење је лична ствар". :ће ое,)?'Ј,