Стражилово

826

СТРАЖИЛОВО

БР. 52.

У ОЧИ ГУНДУЛИЋЕВЕ ТРИСТОГОДИШЊИЦЕ.

ОД ЛАЗЕ ТОМАНОВИЋА. (Свршетак.)

рема оваквиЈем основима, на коЈијема сам ја мој суд изрекао о Гундулићеву народносном ошјећању, надоставио сам: »Хрвати не само да Гундулића велико-српством не бједе, него га још хрвацкијем пјесником иазивљу. Ал по чему? По томе зар, што је у своме епосу излио најцрњи карактер из Хрвацке, потурчењака Даут-пашу?« Ово је највише забољело хрвацке листове. N. 1л8<; пише: »Могли бисмо и те како одговорити на ту подлу уврједу, али волимо премучати, јер складност тако нас учи, па ето руго иобија оног, који му је узрочан.« А В. К. мало боље одговара ми. Прије свега находи у Хамеровој б-ебсШсМе с1е8 овташзсћеп Еешћеа, да је Даут био Бошњак, па наставља: »а то је знаменито, да су се онда Бошњаци Хрватима звали; господин писац то не би вјеровао.« Ако је Даут-паша збиља био родом из Босне, као што Хамер тврди, онда је збиља знаменито, што му Гундулић поријекло преноси у Хрвацку. Песник уводи у свој епос више особа из Босне и Херцеговине, као Али-пашу Херцеговца. којега Осман шиље у Варшаву, да мир изради и уговори с Пољском; на Јусуфа Бошњака из Маглаја, који простире мост преко Дунаја, те »Дунај под њим склопи воде«, кад је Осман подигао војску на Пољску; па Соколовића пашу босапскога, којега још славе угарски крајеви са освојења Сигета. Па овако описује у опће војску босанску и херцеговачку: На коњијех сви Бошњаци Сјаху свијетло ођевени Заточници хрли и јаци, Копјаници свим храбрени. За четами босанскима Јунаци опет стаху из страна Ким светога Саве име И Херцега стоји Стјепана. Још ћу навести дивну слику, како два побратима српска, Херцеговац Ибрајим и Бошњак Синан, један за другога гину у буни цариграцкој, коју је Дервиш предводио противу младога цара Османа. Два иобратима оба заједно начипише на овога непобједимога јунака. Бритке сабље подријеше они У једно исто врјеме тада; Једнако су оба смиони,

И пожуда их једна влада. Ну ако им срца у једно Јур јуначка пријазан стучи, С јаче силе сад нередно Разлика их смрт разлучи. Ори сабљу он, и у гњеву Ибрајиму десну одсијече, А Синану руку љеву Сцијепа и вас штит у пече. За Ибрајима Синан веће Нег ли за се сабљу храни; А Ибраим штит подмеће, Синана, а не себе, брани. Тако живот ови онога Над животом својим хаје, Да за учуват друга свога Себе вољно на смрт даје Али ето смртни удире Већ ударац Ибрајима; Он се боли, не што умире, Нег што оставља побратима. Ну ако тужан он под силу С побратимом својим се раста, И побратим сву немилу Смрт добрзо стиже и саста. Овијем сам шћио доказати прво, да је пјесник звао своје јунаке правијем именима: ђе је био Херцеговац — Херцеговац, ђе ли Бошњак — Бошњак; друго, да Гундулић све Бошњаке и Херцеговце симпатично црта. Па ако је Даут збиља Бошњак, зашто би рекао, да је рођен у Хрвацкој ? Ја држим: или да Хамер погрјешно Даута називље Бошњаком; или да је Гундулић погрјешно мислио, да је Даут родом из Хрвацке; али се не може озбиљно ни посумњати, да је Гундулић Босну Хрвацком називао, а Бошњаке Хрватима, као што би му шћио иисац В. К. подметнути. Ако је пјесник рекао, као што јест, да је Даут родом из Хрвацке, то се не може допустити, да је под Хрвацком разумијевао Босну; а ако Хамер вели, да је Даут Бошњак, то не слиједи отуда, да су се онда Бошњаци Хрватима звали, као што говори мој противник. За моју је тему доста, да Гундулић. Даута довоци из Хрвацке, дочим Боптњаке и Херцеговце свуда њиховијем именом називље, птто свакако искључује, да је Даут Бошњак био, или да је то било пјеснику познато; већ ако је шћио поштедити Босну, па