Стражилово

(»0

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 4.

као производ слободне маште, носи на себи међуиародан тип, не разбира много за будућност, већ грамзи, у себичности својој, за пријатном садашњошћу. Тој себичности својој жртвује и најмилије, што му је на свету, и кад се приближи кобан час, да изгуби Зорку, одупире се демону, јер је онда у тренутку садашњости, ако и горкој и немилој. Фауст пак и не помишља на могућност, да ће Маргита нропасти; он се одаје свом душом неизмерној сласти своје ирве љубави. И он је до душе узрок, што Маргита страда и пропада," али не тако непосредан, као рибар, па ако Маргита и грозније страда од Зорке, лежи у том, што је ипак грешница, а Зорка није никако. Обојица се пак боре за опстанак својих љубазница, и ако Фаусту није пошло за руком, да избави Маргиту, спасао је њу моћнији од њега, бог. Рибар је отео Зорку од демона, да је после сам убије; но његова тренутна победа над демоном лежи у попустљивости овога — и ту је сад тренутак, где се разилазе „Фауст" и „Рибар". Маргита је тип немачке девојке; она је у простодушности својој тако дивно насликана и приказана, да мора сваког дирнути — нема оног, који је „Фауста" читао, а да није у Маргити видео умиљато чедо, озарено свим прекрасним личним свој-

ствима. Зорку не можемо уврстити ни у који тип; она је чиста појава, која нам наклоност задобија тиме, што што је невина жртва себичности и рибареве и демонове. Па и демон се разликује од Мефистофела. Овај је ђаво у германском духу „с1а8 погсЊсће Рћап(;от", те се као такав упушта с Фаустом у расправљање и доказивање. Он остаје свугде и свагде себи веран, мрзи све на свету, па ако не успева, узрок је томе његова суштина, ,,(Не вМв (Јав Вбзе луШ ипс! аМв с1аз Сги^е зсћа®". Војислављев је демон друкчији. У почетку има својства Мефистофелева, доцније Љермонтовљевог демона и тек при крају постаје прави оригинал. Кад узмемо све у обзир, особито пак опо начело, које сам у почетку споменуо, морамо доћи до закључка, да је та тема тако силна и примамљива, да се ње мора латити сиособан песник. Но способност не лежи само у изради и савлађивању тога материјала, она лежи још већма у томе, што песник своме делу даје печат своје оригиналности, а Војислав је и то учинио, ако му онда не беше ни 20 година. Чиста оригиналност његова лежи пак у томе, што је омогућио спасење демоново. Милап Савић.

ЉУТИЦА БОГДАН У ПРИРОДИ.

(КРПЕЖ ИЗ III

„Ала сте ви досадан човек", рече ми пре неки дан моја сусеткиња. „Како вас може занимати живина по дворишту?" „А како може то да буде, госпођо драга, да вас баш ништа не занима живина по дворишту ?" обрецнух се ја. — „Како да песничка душа не налази насладе у тим силним иризорима по дворишту, што се један за другим истичу као оно слике у калејидоскопу („кгаапоиог"; ово сам с тога написао латиницом, да се види, да ту лепу грчку реч нисам ја „изопачио" на српски.)? Та авлија пуна живине то вам је „одмереног крока" песма дидактичка о Пенелопиним „тицама-мудријашицама"; то вам је „идила" невиних кокица, -питомих голубова и гегавих патака; то вам је досадна „драма" за сујетног пауна; то вам је једно „романтическо иозоришче" из живота браца петла и снаш' квочке наше; то вам је место, на ком се јуначки мејдан дели, што се свршује „поразом" каквог фићфирића, а „бракосочетаиијем" јунака-победиоца; то вам је трагико-

'ИРОДОПИСА.) медија о „васпитатељским качествима" чика-копуновим. Не замерајте ми дакле, штована госпођо, ако у медену сласт посматрам ту живу пародију друштвених прилика наших, сујете и недотупавности људске; онростите ми, што сам већ и досада, уживајући у том „свету", са многе му „сеске" слике смелом руком стргнуо копрену. Примите за љубав овај савет мој: Не поверавајте живину једино одаџиници, већ прионите и сами. Верујте ми, да ће те се често пријатно позабавити, а и гости ће вам одмах по првом залогају на печењу приметити, да ту има и газдаричина „масла." Као да није ни чула, шта јој рекох, овако ми проговори: „Кад баш споменусте „сеску" слику! Би л' ми умели рећи, зашто морска кокошка увек под оним ирозором крешти, где се ми обично по обеду разговарамо ?" „Рећи ћу вам, ако ми кажете, шта је управо повод томе, те је ћурак часком готов, да пукне од једа?"