Стражилово

немили! Прошетајте се мало по пољу — а ја ћу да видим,шта управ Нешрија, извор Пантин, пише на стр. 63. Мап Ш егшШ, Дава 111 сИезег Жасћ1: (ноћ у очи Видова дне) уоп с!еп ХЈп§1ад1з1 §ег1 ејш^е М^сјп (;гапкеп ипс! вхсћ 111 Ј^и^еш У^оћПсћеп 1зе1апс1('п. Е111СГ лгоШе Лет апЛегп с1еп Тигкеп уегкаи1еп; ев &а1> 1Тп§1аи1>1де, луе1сће вшћ сНе Тигкеп 1га ЛУ<'!п<ге1а§'С1 2ећпта1 уегкаиИеи,, јес1ег УегНисћ1;е ге(1е1;е 111 ветег ВегаибсћЉеН §го888ресћег18сћ. Ак ТЈагаг Пи-е Ргаћ1еге1еп ћог(:е, аргасћ ег: „0 ЛУипс1ег, ћа11;е1; јћг ев тсћ! 1иг равзеис!, ћеи1е е1пеп пасћШсћеп Аи81а11 аи!' (Пе Тигкеп аингиШћгеи?" 1)агаи1 егтеАег^еп АИе: „Ја, 68 181; аећг ^егаАеп!" Е8 §аћ ии^ег 1ћпеп етеп Ци§'1аи1и§'си, Катеив Јока, луе1сћег 9000 Еси (;е Тзе1ећН§'(;е. 1 )1с8ег вргасћ ии Еагаг: „\^а,8, роМаивепс!, НоароДаг, ја§8(; с1и (Неве Тигк1ет Јп бсћгескеп, — лтав уегасћ1а§1; еа сИг <1епп, лтепп с1и аиГ 80 У1е1 Тигкеп еиипа1 с1псп пасћ(,ћсћст) АивГаП тасћв!? Ба88 сНс с1а §ећеп! Ез §1Н! — ууз1" туо П сп 81е тог§'еп елпгећг §е&п^еп иећтеп; сће етеп луо11еп ЛУ1Г Ге88е1п иш1 уегкаиГсп ши1 сће апс1егп 1;8(И;еп ипс! 1ћгВ1и(;]ш1; асћлуаггег Егс1е тЈзсћеи!" АПе ТЈп§'1аи1_)1§еп ШИј^еп 8е1ие ЛУогЈе ип<1 гиМеп ат. и . Не треба да напомињем, да и сам иреводилац није знао, гата је управо говорио онај Јока, кад је одвраћао кнеза и остале војводе од ноћног напада на турску војску. И то је место много разговетније и јасније у Левенклављевој историји, откуд и наш Рајић наводи на стр. 63. — „И вси — хркугани баху исполнепи вшомт. и неподобннл изблеваху р г ћчи аки ума лишени. ЛазарЈ, заклгочилг блше, да в г .б нош,и тои нечаннное нападенје на Турки неготовнл учинитђ : но единЂ отт. велможнихт. Г осподђ Б»н именемЂ иротивста сов г ћту тому рек г в : ДрагП! Государто, что боишисл Турчиковт. сихђ , лко ношда на нихт. ударити хотцеши, молк) тл, отложи с1л мисли и буди благодушенг; днго обаче лвившусе, вт> собственномг ихт, стан'ћ нападемт, на них г в, и повипунлцимсн нам г б животђ даруемЂ, противлнџлл сл же остр1емЂ меча истребимЂ. Превозможе сов г 1; тђ БаинЂ, лко силент, б г ћ, им г 1шше бо 90.000 воиновђ вђ команд!; своеи." У преводу оном дакле, којим се Левепклав служио, назива се Вернауеров и Пантин Јока „Вадга, ет апвећепНсћег ипс! таеМ^ег Негг, ипГег с1с88сп ВсГећ1 111 с11с пеипШд IатепЛ Кпс§б1еи1; луагсп." Бернауер је дакле читао Јока а Мурат драгоман Ва§1а (Рајићев Баја) и Мурат каже, да је тај Баја имао нод командом својом 90.000 а Бернауер, да је имао само 9.000 момака. Који од поменуте двојице: дали Мурат драгоман или Немац Бернауер има право, ја не знам, само то једно знам, да наш Панта нема никако право, што је написао „да је велики војвода Вук, но речма Не-

Б р . 4.

шрије, рекао кнезу: „Зашто, господару, да плашиш те Турчиће и т. д. Хамер (1. 209.) и Цинкајзен (I. 260.) помињу такође онај нредлог, да се ноћу на Турке нападне, но обојица веле, да је против предлога тога био Ђорђе Кастриот арбаиашки госаодин, аш (1ет ићегтиНп^сп Отшн1с, с1а88 с 1 гс Жасћ! <Не Е1исћ1; с!ег ЕетЛе ће§ипв(%еп<1, 81е хћгсг ^апићсћеп №ес1ег1а^е еп(/;!сћеп коппе — но ни један од њих није цитирао извор, у којем то тако пише. Биће да су они то нашли у Садудину. На тога Ђорђа Кастриота вратићемо се, док само г. Панту скинемо с врата. Нешрија је завршио, —• као што је горе наведено — своје казивање о положају неверника ноћи у очи Видова дне, са речма: „Сви неверници послушају његову (онога Јоке или Баје — или ђорђа Кастриота) реч и отаочину. Но г. Панти није до отпочивања већ наљутивши се мало на Нешрију рече: Јок вала, Турчине — ја то боље знам и познајем боље адет српски. Какво отпочивање? Нема о том и не може о том ни разговора бити у српском табору и то у очи битке! И гурнувши на страну Нешријеву повест а дохвативши се наше књиге староставне, отвори г. Панта страну 86. књиге те (Гласник V.) и чита у књизи тој староставној »веуери же бшшсн v дс»и. скботшн смрдмои нсдмн, Бо 14. мессцх ј»цјд, пл трдие^т, келнклго кнд^л лд^дрд, с 0 с т, д д 1|1 ii м ч> к с 1; м т, к ii ,цом т, ii коекодлм ii ii 0 м ii 0 г 0 м 1 () л 7, г 0 i! 0 (i т. 01 ii iменнклхт, i) л () с т к л л нлнплуе бпош и в/,см 1. (Дл?лр|,) улнго гллголетх: »^дрлвт, снне н коекодо мон Унлоше, ноклл нект.ро сл сокт,тнн1|1,1 тконмн." Рл^кмт, же Унлошт, сје бмтн отт, Кккд сидацтго нрн Дд^дрт,, ог.лус костлкт. ноклоннса крлл10, откт.тсккетт,: 1|др10, а нект.рл тк код колт,пл ет.дн, л5ст, же неслмт, : рл/ у ,лрнкс«л костлетт, отт, трдне^н гллголл: г;л у т Р д У?Р И| " Н » тко е вт.рл, тко лн е нект.рл, лг;т, ко желлш умретн ^д тл н д м)! рлт - ц д р д V в н т н". Да ли је г. Панта, читајући ту књигу „староставну", и сузе ронио, ја не знам, но тешко да је, јер тек што је по тој староставној књизи једном руком написао: „Милош плане, рекне цару, да му невера седи до колена", већ је другом руком дохватио књигу свога љубимца Нешрије, те је наставио „па ио речима турскога летоиисца Нешрије рекне кнезу Лазару: Ја идем да убијем турскога цара — и имао је уза се сакривен нож." 0 Панто, баш си Турчин! Причајући Панта по „староставној" нашој књизи, како су кнежеви и војводе на господској вечери „седеЛи" много и много разговарали и диванисали о издајицама царства, номиње међу тима издајицама и Андрејаша (брата Краљевића Марка), којег књига „староставна" пе номиње на том месту и том при-