Стражилово

СТРАЖИЛОВО

би ли знање али срића, јур столова на Дунају. — III., 23. * Употребљавао се у опо време и старински супстантив пут, који одговара ст. словенском ил Ј.п. и значи тело, месо : Глас је, да она од дјетиње млијечне иути иомаз куха, и на овну прико сиње ноћи лети врагодуха. — II., 150. * Живела је реч чест, која одговара старом словенском супстантиву удц., и која је значила не само рагб, него и &г!;ипа: И он млађахан како пака, жељан старијех славу срести, подиже се на Иољака с многом силом, с малом чести (Тогкша). I., 50. * Ст. слов. реч откт.т1. живела је за Гундулићево време и значила је, као и у ст. слов. језику, одговор: — АДАХ ДРТЕ ИЗ ДУБРОВА 1 II. Иван Фрањип Гупдулнћ. Најсјајније место у дубровачкој старој књижевности заузима Иван Фрањин Гундулић, данас, ево, након триста година слављеник и српскога и хрватскога народа. Гундулић се родио у Дубровнику 8. јануара 1588. по новом календару, а по нашем, старом, 26. децембра 1587. Породида му је била властелска и врло угледна и дична у Дубровачкој републици. Учио се првој књизи у језуита, па праву. Био је неко време у државној служби. У тридесетој години ожени се властелинком Николицом, девојком из породице Соркочевића. Она му роди три сина, Франа, Јермина и Шишмана и кћер Катарину. Прва двојица беху у австријској војничкој служби, а трећи беше и кнез у Дубровнику. И сам наш песник био је једном кнез (председник) у Дубровачкој републици. Умрво је 8. децембра (26. новембра) 1638., дакле у педесетој својој години, у Дубровнику.*) *) Литература о Гундулићу: 1уапа бипс^иН^а Обшаи Издала хрватска Матица 1844. — 81ап рЈ8С1 ћгуа1зкј. КпЈ1^а IX. Сје1а 1уа Ггапа СЈипс1иПса. Издала југослов. академија, 1877. — Озтап Јуапа (З-ипЉШса. Приредио Иван Броа, 1887. — Историја срлске књижевности, од Ст. Новаковића, 1871. — Армина Иавића: Како се је ивгубило 14. и 15. пјевање Гундулићева Османа, (Извјештај Поасешке гимнааије, 1870.—1.); 0 комиозицији Гундулићева

Закоњаци одвит даше: „Тој никада не би прије, цар законе старе наше ки потлача, то цар није". — XVIII., 22. * У оно време употребљавао се придев мио и у номиналном облику, као и у стар. слов. језику малт .. Данас се пак употребљава само у сложеном облику: Мао изиде глас најпрви, али у свачијех устих расти, тер чим одсвуд већма врви, све обујми својом власти. — XVI., 55. Го, изрезан од кожица звјерскијех застав мао узима, на пасу ожица и тиквица виси му, а штап у руци има. — XIX., 140. Паче очито у прикору, да се у круг мао затвори, вођен за сву муку рору прије нередно нег' се умори. — XX., 90. смммумчглгл КЕ КЊИЖЕВНОСТИ. То је све, што се зна о животу тога великога песника. Што се књижевнога рада његова тиче, поуздано се зна, да је написао осамиаест песничких дела. Од отих имамо само дванаесет, које потпупих, које бар у деловима, и то: 1. Аријадна, трагедија у 5 чинова, превод с таОсмана, (Рад, XXXII.); Гундулићев Владислав, (Рад, Т- ј У .); Историја дубровачке драме. — ЈЕука Зоре: О композицији Гундулићева Османа, (Рад, XXXIX.) — Др. Фрања Марковић: Естетична оцјена Гундулићева Османа, (Рад, Х1<У1., ХГјУН., 1ј., И|ј].). — Хуго Бадалић: Како је Соркочевић а како Мажуранић надопунио Гундулићева Османа, (Велебит, забанник хрватске омладине у Бечу, 1874.) Ђорће Магарашевић: Како је Гундулићева Османа допунио Соркочевић, а како Мажуранић, (Јавор, 1880.) — 1аза Томановић: Гундулићев Осман са гледишта српско-хрватске размирице, (Српски лисг, 1880.); У очи Гундулићеве тристогодишњице, (Стражилово, 1887.';— Дубровачка омладина: Пригодом 30 '-годишњице рођења Ивана Ф. Гундулића, (1887.) — Таде Смичиклас: О постанку Гундулићева Османа, (1887.) — Хрватско акад. друштво Бечко „Звонимир": Гундулићу Звонимир, (1888.) —• Р. Брандт: Историко-литературнми разборгв поемм Ивана Гундулића Осман, (Кијево, 1879.) — Адам Ронжевски: 1уап Сгипс1иПс 1 роеш ос1 је&о Озшап, (Варшава 1868.) — Фрањо Апендини: ^о1зггЈе ћ 1 вЂопсогСгШсће 8и11е ап1лс1п1;&, з1:ог1а е 1еиега1зига <3.е1 Е,а^изе1, (2 књиге, Дубровник, 1802.—3.) — Итд. А очекујемо, да ћемо скоро добити и расправу београдског академичара Матије Бана, коју је читао у свечаној седници срп. кр. академије пр. г. о св. Стевану.