Стражилово
Б р . 7.
СТРАЖИЛОВО
109
научне расправе већ дилетантске работе, то је ја не могу препоручити књижевном одбору, да је у своме „Летопису" штампа, по чему и свака награда отпада", те књижевни одбор усвоји овај други предлог и на основу тога предлога донесе познату и већ горе поменуту одлуку своју. И од то доба је г. Панта коначно омрзнуо на „Швабе", а нарочито на мене и на М. А. Јовановића, но опет је више на мене него на овога капуташа. И који је ђаво терао г. Панту, да шаље своју робу овамо преко и да овде тражи награде за ту своју работу! Не знате ви, господо српска, какав је и колики је шпекулант тај г. Панта! Он је мислио, да ћо књижевни одбор оберучке и једва дочекати тог његовог Константина. сина Тихова, и одмах му послати звучну награду за чланак. Но није то главно и није због награде нослао тај чланак г. Панта чак овамо преко, већ је г. Панти тада било до тога стало, да се његов „Константин, син Тихов, печата у једној од књига Летописа за г. 1883., то јест пре, него што Павловићева „Три потомка Немањина" угледају света у Београдском Гласнику, без које расправе Павловићеве не би ни постала била расправа Паптина „Константин, син Тихов' ! _ Панта је дакле. држећи у левој руци дану му па оћ,ену расправу Павловићеву, написао великачку расправу о Константину Тиху, по своме начину, а наиме уврстио је и у ту своју ра-
справу монолог истог негдашњег бугарског пара, Константина Тиховог, то јест принудио је својим начином тога бугарског дара, да устане из гроба, и да открије и каже Панти, ко је и којег је рода он, Константин Асен, а наиме да му каже, да је он српски краљ Владислав и да се од невоље претворио у бугарског цара Константина. И та дугачка, врло дугачка и јако ћабласта расправа Пантина била пре готова, него ли оцена Пантина на поменуту расправу Павловићеву, коју је, пишући своју расправу, држао у левој реци, јер ирва је с дописом од 3. априла 1883. послана у Н. Сад а оцена је датирана 29. маја те исте 1883. године. И сад кажи, или боље, не мораш казати и изрећи, но суди само у себи, Србине и српски сине: какав је поштењак тај скромни Београдски књижевник и „славни српски историк", та тај Панта Срећковић! Тако је он радио и испомагао се и од пре то с Филаретом Черниговским то с Васиљевским. „Мало ради, мало кради" или још боље: „мање ради, више кради", па ипак можеш постати славан и бити „славни српски историк", као што рече неки дан, неком приликом г. Чедомиљ Мијатовић у Београду. Но нека, нек је славан г. Панта, опет је он покрај све те славе и прославе епсШсћ ипс! аећКеввНсћ књижевни — како да кажем а да не увредим — та књижевни паразит ! (Наставиће се.)
X
ПИОМА УРЕДНИКУ. Поштовани г. уредниче! Немам обичаја, да се упуштам у књижевне задевице, нарочито кад имам иосла ~са људима незналицама, са полетарцима на књижевном пол>у и с таквим индивидуима, који навалице изврћу речи, изопачавају истину. Од тог свога начела хоћу у овај пар да одступим: не могу да пређем муком ону назови-критику, што је у 4 броју „Јавора" о. г. изишла против пете свеске дбла из Коњевићеве задужбине, које сам делце ја написао. Нећу да истражујем личне побуде, које су подстакле г. Симеона Кончара, да сада, након две године, пошто је то моје делце угледало света, изрече о њему тако неповољан суд. То не спада на велику публику, а кад бих ја изнео те побуде, не верујем, да би оне моме „критичару" служиле на част. Остављам их на страну и прелазим на саму ствар. „Критичар" наводећи један одел>ак из тога делца, наиме о Песталоцију, где је реч, да и човек обична дара може далеко да дотера личним својим врлинама, тврди, да није истина оно, што сам ја у своме делцу казао о поменутом немачком педагогу. Не налазим за вредно, да изнесем све речи, којима мој
„критичар" — буди мимогред речено — врло конфузно и снлетено хоће и да докаже то своје тврђење. Г. Кончар је заиста наиван. Мисли ли он, да сам ја податке о Песталоцију исисао из својих прстију, као што је он ту своју надрикритику саградио на ваздушиој основи?! Ја сам потребно градиво о Песталоцију црпао из чувенога дела С а м у и л а Смајлса: „8е1Г-ће1р" :Ши81}га1лоп8 сћагас1зег апс1 сопсЈис^, а Смајлсово име биће свакако познатије у великом свету од новог „критичара" и у срећитеља наше књижевности г. Симеона Кончара. Дела Смајлсова: 8еН-ће1р, 1)и1}е8, Сћагас^ег и друга преведена су готово на све евроиске језигсе и мени није познато, а пратим доста и стране књижевности, да је објективна и разложна критика —- социјалисте се дабогме из начела не слажу с тим делима — нашла, да Смајлс није верно изнео живот и значај тог немачкога педагога. . Не знам поуздано, да л Смајлс још живи. Али ако је он још у животу, зацело ће га врло немило дирнути и загорчати му последње дане, кад разабере, да је г. Симеон Кончар, изрекав посредно тако неповољан суд о поменутом његовом делу, из кога сам ја узео податке о Песталоцију, уздрмао досадашњу му књижевничку репутацију! . . . Ми Срби смо народ доиста худе среће. Није доста, да у опште стојимо тако зло на јавном пољу свога живота и