Стражилово

Б р . 7.

СТРАЖИЛОВО

111

вана Немање, великог жупана српског", од арх. И. Руварца; 3. „Турско и хришћанско рачунање година", од писца историје Београда; 4. „Одломци из историје Београда"; 5. „Ратовање Херцега Стјепана с Дубровчанима од 1451—1454.", од Љуб. Јовановића; 6. „Поменик знамеиитих људи у српскога народа новијега доба", од М. Ђ. Милићевића. (Одлучено, да се плати штампа и новез за 1500 иримерака. Књиге ове изашла је прва свеска, и штампа се даље.) А 7. реФерат дра Нигсоле Крстића о чланку: „Јустинијанови закони и старо српско ираво" од Веснића, враћен је писцу. III. На хонораре је издато 1386 динара, остало неутрошено 414, од прошле године остало 820'32; свега у готовом има 1234*32 дин. Стални капитал је 72000 динара, у срећкама 120 Фор. IV. Одаје се иошта умрлом члану Ђ. Малетићу. V. Прима се за „Годишњицу" Љуб. Ковачевића: ,.3намените срп. властеоске породице средњега века." VI. Решено дати Бечком семинару за слов. Филологију, на молбу, све „Годишрвице". VII. За председника и опет би изабран М. Г Б. Милићевић, за деловођу и благајника Жив. 11. Симић.

ПОЗОРИШТЕ И УМЕТН0СТ. (Сриско народно позориште у Сомбору.) 10. јануара о. г. отпочела је дружина ерпског народног позоришта ннз приказа у Сомбору. Приказан је био тог дана Гернеров „Нови нлемић" у посрби Лазе Телечког. После тога су до 7. о. м. приказани били редом ови комади: „Завађена браћа , „Свекрва", Маркова сабл>а", „Црна пега", „Циганин", Марија Стјуартова", „Библиотекар", „Убојица", „Четир милијона рубаља", „Карло XII. на острву Рујану", „Мехурићи", „Сеоска лола", „Мој џеп", „Господар ковница", „Звонар богородичине цркве." Као што се види, за пун месец дана није репертоар приновљен ничим, а то свакако за то, што су седам од наведених комада за Сомбор сасвим нови а два скоро као нова, јер нису онде приказана већ више од добрих десет година. Сад нам је стигао из Сомбора глас, да је 11. о. м. прешла преко позорнице изворна новина, шаљива игра у три чина под насловом „Љубав их измирил а". Писац је новом том комаду омиљени глумац М. К. Д и ми т р и ј е в ић. Извештени смо, да је новина носгигЛг нотнун успех те је писац био и изазван. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ, — Тристогодишњица Ивана Гундулића покренула је и у нас живље занимање с дубровачком књижевношћу, као да хоће да се нокаје тристогодишњи наш немар према том дивном споменику старе просвете једнога дела нашега народа. Јавили смо већ, да ће изаћи највећи снев у нашој књижевности, „Осман", ћирилицом ирештамнан, нод редакцијом Јована Бошковића, а у књижари Земунскога књижара Јове Карамата. Можемо, ево, јавити, да ће до мало времена књижара браће М. Ноповића издати Гундулићев.у драму „Дубравку" с потребним предговором, коментарем и речником. Судимо, да ће нам оба та издања добро доћи. — Свима, који се тако живо интересују за „Бранич ср п с к о г а ј е з и к а", ијто га наш врли сарадник Ј о в а н Живановић нише у нашем листу, биће за цело мило, да им јавимо, е ће тај корисни рад изаћи скоро отштамиан у засебну књигу, а допуњен још неким чланцима о језику српском. Издања се прихватила књижара браће М. Поповића. — Иста књижара штамна већ и другу књигу „II а с е л у и п р е л уод II. А д а м о в а.

0 М Е 0 И Ц Е. (Славне жене на самрги. I 3. Лисилн Демуленовица. Та је жена била једна од најчистијих и најтужнијих појава у Француској револуцији. Била је мила љуба Камилу Демулену, кога су не баш са свим на неправди назвали дериштетом слободе, јер је са мал те не деранском халакастошћу и свим несгашлуцима, али уједно и свим илузијлма и сновима млада ђакеле јурнуо у бес и вијор огпптега нокрета. Саг1у1е вели за Камила Демулена: „Било је то момче ванредно вешто и окретно, досетљиво и велик лакрдијаш. Међу милијонима глава његова је била најбистрија. Ма како се о њему мислило, ма колико му будалаштина, лудорија и дела усијане главе и пребацивали, ипак ће га човек морати мало и волети, тог лакоумног, отвореног младог човека, што је и сред ужаса и на губилишту још сачувао осмејак Грација." Родио се у Прованси а био је у школи друг Робпијеру. Кад је у Паризу постао адвокат и млад се ожеиио, живио је са љубом својом као две грлице. Певало се, љубило ее, шетало се и брале се руже — ето, то је био дневни ред тог срећнога иара, све док није букнула револуција. Дах њезин занео је Демулепа те се у његову духу иробудили велики догађаји сгарих времена, што их је некад с одушевљењем читао и иопримио. У глави му Сципијон и Марије, на језику Цицерон и Димостен, тако је први, пре свију осталих револуцијонараца, ио улицама стао беседити. Кад се 12. јулија 1789. у Паризу дознало, да је Некер изашао из министарства, скаче Камило зажарених образа на сто један у башти ра1а1« гоуаГа; коса му све лети, у свакој р} г ци држи но један ииштољ па громко као лав грми узбурканој светини : Браћо, зар да се дамо да нас убијају као зечеве или да нас као јагањчад воде на кланицу ? Куцнуо је час, да се пренемо'? За Француски народ има само још једна иарола: на оружје! Сав Париз, сва Француска нека се од једног крлја до другога нагло као вијор сложи у тај једини клик: на оружје!" Па кад се светина после тих речи око њега слеглм па га стала грлити, љубити и хвалама обасипати, молећи га, да јој буде вођа и словослов, он сав одушевљен откине зелен лист са најближега кестенова дрвета, задене га за шешир и учиии га обележјем слободе. Тим се обележјем светина окити иа стане јурити по улицама дерући се и певајући. То је био увод у револуцију. Јуриш на басгиљу било је ирво њено крваво дело. Од то је доба Камило Демулен њен иоборник и панегирик. По засебним свешчицама и ио свом сонственом листу под натписом „Револуције у Француској и Брабанду" иочео је учити и ширити идеје њене. Његови су саставци написаии заносним стилом, час озбиљно, час саркастично, каткад са толико бујна жара, да изгледају као песме, а каткад опет тако без облика и сирово, да су права ројтанека недоношчад. Најпре је обожавло свога друга Робпијера, али је после све мало но мало прелазио Дантону, јер га је дух и величина Дантонова више примамљивала, него сувопарна и лицемерна нарав Робпијерева. С тога је иад Дантонов био и његов, јер је Робпијер, кад је видио, да не може више сигурно рачунати на Демулена, жртвовао га његовим противницима те скрштених руку гледао, како га оптужише, осудише и иогубише. Отргнут из халабуке грозовитога крвничарења те бачен у самоћу и тишину тавнице, разбира се Камило од дивљега ђора политичнога па се враћа чисгим и слатким чувствима своје љубави. Међу њиме и љубом његовом заметне се дописка, пуна тако топлих осећаја, пуна тако дубоких мисли и нежних примедаба, да је Сгере1з с разлогом смео рећи, „да су то најдивнији листићи, што остадоше ва крвничком владом."