Стражилово

Б р. 8

СТРАЖИЛОВО

121

лнндгш Гисподнид Господпмд Лрссмјл уетвртдг®, ЛрхЈбнископа Пекскдгм иседшс СервЈн п Колглрјц, Дллмлфп, БОСНМ, ^ЛПДДНЛГО) МШ.НКНЛ ШГ>ОП ПОЛТ. ДУМЛЛ II 1|Г,ЛЛГ(0 1лл1фм<л 11лт ()јл(1\л. Нлпеудтлсд сгл кннжнцл, ИккуенЈе силтнтелское к нокопостлкленномн јсрсн), к' кт.ункш плмдтт. ноко носкдфенплго) Госнодннл, Господмнл Плглл Ненлдокнул , нрлкослдкнлго) бпнскопл !{ д (| Л 01! луклг (1), Сенсклго) м Пллнмсдго), го традокт. Хрјстофорд Жефлрокнуд, IллV()|ио рдссјднсклго) окфлго) 7/огрлфл. Все покорно нрепнслсд н к' ^ллогт. смноксклго) Кллгогок.шмд длрт, нрннесес,л. К К ђпни 1742. Лнршл 24 го). Осим ових стихова другог књижевног песника Христофора Жефаровића, наишао сам пре кратког времена у Земуну у кући мога парохијанина Петра Нинковића на икону у бакру резану 1741., о којој ћу коју вигае на крају рећи, и на којој се налазе следећи стихови Жефаровићеви, који до сада нису нигде штампани. Исти овако гласе: »Рекностк домк ткоегм. т ПемлмЈо (са ј) слдкме! енЂде мл, ко днн н г.г. по- м. тлшно а:е м лннг,. Тлнн(о: егдл рд^скжддхт., Келпкл до ^т.лд ншрокнут. крнлт>, прострлннм, серкскл орлд кт.дд. Н;ке снлент, кк ногтмн Ддлмдто)мт> трн гллкм (1) ЛКОКНХТ, ТрВПСЈКХ СТрДНММЈЛТ. (олп, скоен слдкм. Шнрокт. кт. Улкедонск«, Колглрскк нокрнтн, МИСТО Т8 Сллкоијн II Коспн ВТ, ЈПНТН Серклмо Крол1|ј1о, клкт, нтенцм ннтдшс, Рдссно к гик^дт;, Рлмн ст, вскмп содержлше, Пннт, кмд,л нротнкнш ке/;снднк10 смлк, Перд, 1|.дрм СеркскЈл, шлтд ш кон.дк ()\"к.|.|! горко) с.1П;дд\Слл. Снидллсл м лкн(о: Сгдл нолкт. ПдтрјдршескБ ко^дкнгоуг, ие длкнш. Лкстрјд того) орлл 10М0СП, ожнокллмп: Сгдл н орка.јд пе то н^днкдше. О клус : /.дне нлде унсломт . еокершепнммЂ (триждп ндде) не можнш снлдмт. оутроеииммт. (Окиокнтт.: IIо нлтрјдрхт. Серксклгш идродд Л/,т. Лрсенјм уеткертјн клкокл скокодд. н нрострлнстко серкско кт„ тупомт . ндннслтн нокелт.хт., /дт. оу/рмнш! кс,л |црм, кс,л ск.лтм Пекмкдмте о) Ссрклм лншепнм нддеждм? Крдлт.кнд кш кт. семт, лђтк ослеуе одешдм Хкмгдрскјд 1|лрскј.л; ко^ложн ид глдкк Оересјд Удрјд коронк, дд слдкк Подт, ддмнммт. ндмт. во^врдтнтт. кт. ккдкфдл лт.тд Ндмт. дд хрдннтт. 10 Госмодк ве^г. кслкл ндкктд." Трећи књижевни песник јесте Навао Ненадовић, „школг иногда карловачких Козачинских ученикЂ", синовац митрополита Павла Ненадовића и потоњи народни секретар. Он је спевао песму Христифору Жефаровићу, што је превео Стематографију, која се песма налази на 53. и 54. стр. Стематографије.

На посветном листу Ненадовић се с поносом назива „Козачинских школа ђаком", од кога је зацело и научио песме састављати. Ненадовић је овако започео своју песму: »^сердје Слнко) Тевт, октирдетт. Хрнстофоре ноутепне! Кпнгд шкрнкдетт, Нже токмо рккош сјш рд/ > гнвдетт. Сн1|е вт.фдетт,. Ноко се. Се в' вмтностн кннгд сјл мдлл Кслнкоже тд IIмл севт, млдннсдлд Рд^гнккт. ддлше, н у?Р"тт, Серкско цдрстко цт.о Кеселт, мшо ;:т.ло). Ово су дакле прва три књижевна песника у српскога народа, на које се угледали потоњи српски песници. На као што у тим њиховим песмама нема никакве појезије, — а о језику ништа и да не говоримо, — тако исто нема појезије ни у песмама нотоњих српских песника, који се на њих угледали. После Ненадовића почео је да пева Захарије Орфелин. који је у књижици пОроодо:<ос' Омолопд , коју је он у бакру резао 1758., спевао песму од 22 стиха митрополиту Иавлу Ненадовићу, и коју је овако започео: пСллкл тсвт;, скфл кт. невч; свлтлл Трон1|с! О тус , смне, дкше снлне, уестнл Сднннце! Н;к' 1ЦК0ЛНЛТ., клдгослокнлт. сему ндудтмсл Сс' судстлнко, уто нт,ст дико н ожонултнсд : Осим ове песме спевао је Орфелин још више песама, од којих је неке и у засебним књижицама издао. После Орфелина долази архимандрит Јован Рајић, Никола Стаматовић, Михајил Владисављевић ; Доситеј Обрадовић, Вићентије Ракић, Григорије Терлајић, Алекса Везилић, Емануил Јанковић, Лукијан Мушицки. Ово су били књижевни песници у српскога народа од 1733. до 1800., а мање више сви су, осим Лукијана, нравили онаке песме, као што их је правио Козачински, Жефаровић и Ненадовић. Та сам Јован Рајић још је 1798. у својој 69. години овако невао: »Уто д^т. кнжк днеет. кт. тскт , СеркЈе пресллкнд, дкш ддрокллт, тевт, Коп. 1|лрл нрехвллпл, (0 племеие Псмдпн Дкшднд Стефднд снлнд, \рдкрд, велнкд, всен селсппг.м лкнд. Сгшже ||дрство »'же рдсгн ндунмлетт, Сже н едмт, Когт, скмше кт. ,лкк клдгислокллетк. Но не треба да се чудимо невању српских песника у прошлом веку, кад је још 1840. у Српском