Стражилово

122

Б Р. 8.

Летопису певао „Александерт. Андросв", потоњи Андрић, уредник „Световида", овако: „Сила л 10 б о в и. Пламену светни, падши ст> благогв неба, Ст> кимђ Зефст. самии, трескЂ свои м'1шлваше, И да твоихт, сласти изпразни чаше На землш сиђе, Леду да увреба." Шта је ко од горе наведених песника певао, налази се наведено у Шафариковој „СгевсНсЈЉ', с1ег вегМзсћеп ТНегаШг", и у „Виблијографији" г. Стојана Новаковића. Да проговорим коју о напред иоменутој икони. Она је у бакру резана и на папиру штампана. Дугачиа је 46 см., а висока 38 см. У наоколо са све четир стране налазе се једнаке шаре. На средини сгоји св. Сава у архијерејском орнату у целини, благосиљајући обема рукама. Над главом му стоји св. дух. С десне стране у доњем реду стоји у архијерејском орнату у целини св. Арсеније чудотворац, архијепископ други, до њега тако исто св. Јеврем, архијепископ српски, до њега св. Стеван, првовенчани цар српски, а на крају св. Јелена, царица. С леве стране у доњем реду стоји у архијерејском орнату у целини св. Сава други, арх. српски, до њега тако исто св. Никодим, арх. српски. до њега св. Стеван Немања, први цар српски, наречен Симеон, а на крају св. Ана цприца наречена во инокинах Анасгасија. У горњем реду с десне стране само главе и пола трупа св. Милутина, краља српског, св. Стевана краља Дечанског, св. Уроша цара српског и св. великог кнеза Лазара, самодршца српског; с леве стране тако исто: св. Владислава, краља и самодршца српског, св. Стеваиа рапавог, краља српског, св Давида, цара (бугарског), и св. Теоктиста. Испод ногу св. Саве стоји: свећник, еванђеље, дискос, путир, круна архијерејска и крст. А испод свега овога велики грб дома Немањина (бели двоглави орао), с десне стране: Волгарије, 0 КНЕЗУ РАСПРАВЉА (НасЈ Да нисам ја год. 1880. у поменутој расправици од два листа бацио ону хипотезу:. „ Тог^од=То1ш", не би г. 1882. мој пријатељ г. Иван Павловић нанисао и послао у Београд за Гласник распра"ву своју: „Три Немањина потомка", а без те расправе не би могао г. Панта Срећковић написати читаву књигу „о Констаитину, сину Тиховом" и не би је мо-

Албаније и Херцеговине, а с леве: Серблије, Расије и Босне. Поменута песма налази се с једне и с друге стране грба, а испод описаних слика и то с леве стране до стиха: иЛвстрјд тог<о о|>пд 1оиост1> гобноклдше" а с десне од тога стиха до краја. С десне стране са свим доле стоји: »вгомдМессмсрг ссус1|7,", који је и слику и саму Стематографију у бакру резао, а с леве: »Ндстодтелк Хрнстофор ЈКефл(»ок11У1> . Слике у описаној овде икони у неколико су друкчије од слика истих царева и архијепископа у Стемат.)графији. Држао сам, да је вредно не само описати напомепуту икону Жефаровићеву, но и навести стихове, који се на њој налазе; јер бог зна, да ли се тих икона још где налази, те тако нека се та старина бар у „Стражилову" сачува. У 57. књизи Летописа у Смесицама рекло се: „У притјажанију Н>. Високопр. Г. епископа Будимског Платона Атанацковића налази се икона св. Јована Златоуста. Потпис ове иконе има за нас из више призренија знатност велику, и за то га овде саопштавамо. Најпре се каже, да је образ овај светитеља са весма древне иконе у Константинопољу написане већ једанпут на њему резан печатан био; у закљученију налазе се ове речи : »Ншпже ндкн в' НОКТ, Н0Д0Б1ШМЋ ииомт, ио Блдгослокенпо 6га> Блдженсткд Г. Г. (Хрсенјд д: прдкосидкндгш Лрхј-бпјскопд н Идг(*1Д(1ХД Слдкеносервскдга) н нроу: Тц|Д1Ибмт> н пжднкеН1СМТ. Сунесјд |еромондхд Плтрјдршескдго) в^дрхд, н Сремскпхт> фрушкого ()С1 (нхт> Уопдстмреп Ирокншџдлл, |цдд. дес.л к' Кјеннт. Лкстрјн, 1747. Да ли се ова икона у животу налази и где је данас, требало би извидети и цео натпис на њој верно обелоданити. Јеромонах Синесије, који је ову икону издао, био је доЦније у Араду еиископ и 1761. издао је Римнику »Прдкндд модевндд свдтмхт. серксшхт. про^ и свшнтблеп. ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц. вак.) рао слати у Нови Сад Матици за Летопис; и да је несрећом којом књижевни одбор по мом предлогу нримио и „сходно" наградио ту расправу Пантину о Константину Тиховом, г. Панта не би имао у свечаној седници дне 13. дец. 1887. шта да чита; те или не би могао бити тада проглашен за академика, или ако је баш морао бити проглашен и ако би због