Стражилово

Б р . 9.

СТРАЖИЛОВО

141

замерати и Панти и овостраним Пештанским младим, и оностраним Београдским присталицама Пантиним, и напослетку и саму ону добричину украј града, украј Београда извести из стрпљења, да ми је и он напослетку и у највећем гњеву довшснути морао: „та а<1 асЛа, и што не свршујеш већ једанпут с тим несретним Пантом! — то мене пече, и то ме боли! Но ништа. Одјако ћу бар знати и паметовати, да се не треба ослонити ни на ког нити поуздавати у иког, већ почевши једном писати, држати се руде и правог нравца, па што знаш знаш. а што не знаш, признати, да не знаш. Камо моја срећа, да сам одмах с почетка признао и казао, да не знам турски и да с тога не могу приопштавати читаоцима, шта све турски историци пишу и причају о боју на Косову, кад сам и онако и а рпоп могао знати, да у њима нећу паћи много. што бих у повести или у расправи овој о кнезу и боју кнежеву на Косову употребити могао. Мање би било греха, — па не би ни толику артију потрошио и толики дуг натоварио. Но за отштампавање не мора се баш одмах и све у један пут платити. Може штампарија та мало и причекати и исплату у оброцима дозволити. И најпосле шта ми је стало до тога штампарскога дуга па ћемо се још и разговарати и питати,

ОЦЕНЕ И ОТАЏБИНА, часопис за књижевност, науку и друштвени живот. Власник и уредник Владан ЂорЈјевиИ. Свеска 70. и 71.

„Отаџбина" је од почетка свога до данас заслужила својим радом назив озбиљнога часописа и с тога пажњу свакога интелигентнога Србина. Да ће и од сада тако бити, показују обе прве свеске, што' су изашле за ову годину. Материјал је у обема обилат и разноврстан. На првом је месту једна необична појава у нашој лепој књижевности. Даровити млади приповедач, који је за ово две три године обогатио приповедачку књижевност нашу са више красних приповедака, црта и слика из сеоскога живота у Србији, од ове године и наш сарадник, Јанко М. ВеселиновиИ, учитељ у Свилеуви, пође да се огледа и у већем делу своје врсте. У овим свескама је почео да штампа роман из сеоскога живота у Мачви: „ Сељанку ". У роману је, као што се и по натпису види, главни јунак сељанка. С највећим интересовањем очекујемо цео роман тај. У нас се доста нута

јели право, да платим 6 форинти од табака. Али други онај дуг, којим сам поново задужио, јер раздражио старе"диндушмане и нове непријатеље стекао — а све због човека, кога у целој овој расправи нисам требао ни један пут ни споменути само, а камо ли кошкати се с њим и озбиљно побијати тврдње његове — због тога се морам да снебивам и да сам себе питам: кад ћеш се ти море опаметити и стећи онолико памети, колико су стекли они млади Ваљевчани у Београду. Је си ли читао само њихова писма и њихове изјаве? И зашто не послуша? Но шта да сам позлеђујем старе ране моје? Човека сам увредио, и човек тај, ако је само човек, мени ће опростити. А с вама другима, Бугарима и Небугарима, ја посла немам. А тебе, Србине и српски сине — кад ти већ не могу казати, шта Турчин Садудин нпше 0 боју на Косову, морам упутити ка онима, који су читали и употребили ту Садудинову повест, а ти су, колико ја знам, Јосиф Хамер и Јован В. Цинкајзен. Забави се мало тражећи у њиховој повести османског царства разтрешена места из Садудинове кронике, а ја ћу се међутим и само док „валовницу о такмини" скинем себи с врата, већ сетити и размислити, где сам застао и како да наставим, па ако Бог да, и да довршим ову расправу о кнезу Лазару. 1 т (Наставиће се.)

ПРИКАЗИ. чуло, да сеоски народни живот не може дати грађе за роман. Један је приповедач наш до сад само назрео да може, само да се роди момак, који ће знати иохватати у том животу све, што треба за роман. И Веселиновић, ево, хоће зар да буде тај момак. Хоће да нам нацрта, канда, живот једне жене из народнога сеоскога друштва. Почиње с даном у очи свадбе, уплећући у то живот девојачки и детињски, па је прати у младозкењину кућу. Када бисмо имали на уму, да роман треба поглавито да има и заплета, да, иоред главне особе, има још разноврсних, које би заплетале и расплетале радњу, па кад узмемо у рачун, да се у овоме, што овде имамо, какав „романтичан" заплет није још никако ни заметнуо, онда морамо овде очекивати или роман необично дугачак, ако би се тек доцније имао почети заплет, или ће ова „Сељанка", бити студија, та тако опет нисмо добили роман. Но, да не нагађамо. Било за сад једно или друго, роман или студија, Веселиновић је тако вешто, тако ириродно насликао сваки и најмањи, најсуптилнији, као и најјачи покрет душе и срца девојачкога, као до данас у нас.једва још ко.