Стражилово

132

Тек ће рећи ћата враг: „Нуто чуда, што ћу саг 1 ) „Биће лома .. . ев', на врат! „Знам ја добро: кољ му вран, „С њим се слаже капетан, „К6 са братом рођен брат! „ћути болан! — рекох ја; „Од једнога правиш два, „ Скупо ће те стати то! Ал' већ стиже госа знан, Ал' већ стиже капетан, Дочека га село сво! Прво ћата пружи крак, II а уназад као рак Метанише, збори већ: „Добро дош'о у наш крај, „Међу стење и крш тај! „Шта ти друго могу рећ'? И председник саг'о врат, Дугачак је један кат, Па тек кресну: „овај. . . знаш .. . „Ми смо људи — оно,.. . јес' „Козе наше једу брес' .. . „Ми смо твоји — ти си наш! X. Недеља је! Село мирно, тио, Сваки ти се лепо удесио, — Као кад су благи, свети данци Бело рубље, црвени опанци! А девојке, лаке као срне, Црног ока и косице црне, Дивне, красне, убаве и танке, Праве, брате, нраве Голачанке. По сеоцу певају и греде, А кроз „баџе" старице их гледе, На тек момци! Ох, мани их, брале! Жудно прате те ножице мале. Поп Зарија, врло скромна лица, Слуша одјек лаганих песмица, У души му с' нека сета таје, 11а му мами тихе уздисаје! Сетио се својих младих дана, Сетио се дивних девојана, Сетио се рајевнога чара, 1Ја се собом тихо разговара : „Е лепе су! Младост, то је роса! „И њу смрти покосиће коса, ') Реч бугарска; место сад веле саг, место тад таг, итд.

„И мене ће! Чујете ли само! „За то хај'дмо, да зај'дно певамо! XI. „Село сунце, стигло вече" Поп Зарија певат' стао; Стари биров ћурка пече, На се мало накашљао .... XII. После гозбе, после збора, После живог разговора, Легао сам спати. Ал' кроз нојцу лете гласи, Као шумни к'о таласи, — То запева мати! ; ) — Куку Јово! Куку сине, — Босиоче, рузмарине, — Куку чедо драго! Тако с' ето тужно чује, Тако мати оплакује Своје бесцен-благо! Од зорице па до мрака Плаче, кука јадна бака, Сан на очи не ће! Изван села, гробље гди је, Црна рака њојзи крије Увенуто цвеће! XIII. А онамо, код Панића Мите, Разлеже се песма од весеља: „Ком' с' у здравље хладно пије вино, „Све му здраво и весело било! „Домаћину здравље и весеље, „Омлађини живота и здравља"! Тамо јаук, писка, туга, Овде песма, усклик, врева! Тамо смрт се оплакује, Овде с' жићу песма пева! Од вајкада тако бива: Неко траје ведре дане, Неком туга стопе следи „Једном смркне, другом сване!" XIV. „Данас имам прстен Радојковој ћери, „Терзија јој Жива већ јелачић мери, х ) Овде, у овоме крају, обичај је овакав: сваког правника, још у прве петлове, чујеш како сељанке кукају и наричу ва својим милим нокојницима.