Стражилово

172

СТРАЖИЛОВО

Бг. 11

њену или непознату листу) угледао тај превод света? Но како је међу тима преводиоцима данас по доста и млађих људи, којима или је тешко, или можда и немогућно доћи до свију старијих наших листова и књига, те, не знајући, шта је где изагало, могу да упадну у погрешку, да преведу по ново ствар и добро преведену и смештену у добро нознату листу: — решили смо се, да почнемо у свом листу купити све, што спада на ову ствар, те бити у први мах и преводиоцима на помоћи, макар и размештеним од броја до броја белешкама, а доцније, ако се дадне, и засебним чланком. У нага посао спада све, гато се у српској и хрватској књижевности појавило из словенских књижевности — у првоме реду из иеснигатва, а у другоме из осталих грана, које у ширем смислу спадају у ову струку, дакле: критике, студије о писцима, њихове биографије, писма и т. д. и т. д. Разуме се, да дела латиницом штампана у истој толикој мери снадају амо, колико и ћирилицом. Како се у овоме послу није досле у нас радило, то и ми не знамо, да ли ћемо овако у први мах погодити у ситницама и у појединостима прави и најпрактичнији пут. Радо ћемо примати и савета од нагаих сарадника у овоме предузећу. За сад ево, како ми мислимо удесити овај посао. I. Без сумње се из словенскога песнигатва на наш језик највигае преводиле новелистичне ствари у гаирем смислу; слике, црте, приповетке, новеле и романи спадају, дакле, на прво место у нагаем послу. Да бисмо показали својим читаоцима и, ако буде у њих добре воље, помогачима можда, начин, којим би овај посао ваљало радити, доносимо у данагањем броју на месту, одређеном у нашем листу за тај посао, пгга се све налази у свима течајевима (1860. — тс1. 1870. год.) ђ. Поповића „Данице" из руске приповедачке књижевности. У бројевима по том доћи ће на ред „Јавори" (Змајева два течаја и Огњановићеви), Новаковићева „Вила", „Матица", Бечка „Србадија", „Млада Србадија", „Словинац", „Српска Зора", Нанчићева „Мала Библиотека", Београдска „Србадија", „У1епас", „Стражилово" и поред ових, по могућности и одзиву наших помогача, и остали наши старији и млађи белетристични и политички листови. — Много је тежи и несигурнији посао у овој ствари са делима, која су изагала у засебним књигама, и уираво у томе нам је помоћ свега нагаег читалачког света по све потребна. Много зидамо на људе, којима су отворене и нри руци иагае велике и мале па и најмање, можда у коме забптом куту- сеоском, библиотеке. Свакога, који нам у томе буде помогао, не ће стати ни времена ни муке, преписати нам натпис макар и једнога дела и послати нам (у пи-

сму, или на карти); а помоћ, коју тиме учини, биће велика. Натписе ваља преписати од слова до слова, назначивгаи поред имена делу и име писца, преводиоца, издавача, место и годину издања. II. Мање, али мож'да јога мучније поље рада је с песмама и у опгате с делима у стиховима. Те су ствари већином по листовима; погрегака је (данас је већ нестаје), гато на много места нема ни имена пигачева, ни пунога потписа преводиочева. У таким случајевима молимо бар за прва два реда текста. Овде је потребно назначити лист, зборник, календар и т. д., у коме је песма изагала, и уз то споменути годину и страну, на којој је песма. III. Најмање, и мање нег' најмање биће у прози чланака о песничким производима. Ми ћемо се постарати, да их из лисгова, који су нам при руци, повадимо, колико се дадне, не искључујући одавде ни таке ствари, које су и на другом ком језику писане и преведене на нага, а баве се о словенском песнигатву. (Н. пр. Еугена Цабла чланак у „Јавору" 1883. о Тургењеву, чланак Марка Цара из руске књиж. у „Срп. Листу," и ако се што нађе спомена вредно из листака о овим стварима у политичким листовима. „Спомена вредно" велимо, не итто можда не одобравамо у опгате појаву тих ствари у политичким листовима, него, гато су ствари већином непоуздане, из треће руке, и што их је можда писао и преводио човек не познајући самога иисца ни дела, о којем се реферирало. Амо спадају и предговори к делима, издатима у засебним књигама, као на пр. красан предговор МишкатовиЛа своме преводу „ Кларе Мили%еве ", па занимљиви предговор Трнскога уз превод „Евгешуа Оњегина ", предговор и ноговор П. ТодоровиЛа уз Тургењевљеву „ Новину " и т. д. — Све то спадаће у круг нагае радње и истраживаћемо и јављати, колико будемо могли налазити. Како се у нагаој књижевности почела у последње време да негује и пољска приповетка (неколико честитих хрватских иревода и неколико наших, око којих се труди млади сарадник и пријатељ наш Никола Манојловић Рајко, н. пр. недавно у другом већ издању изашли роман Крашевскога „Песник и свет и и ових дана истога „ Јермола ", и многе лепе ствари Шкнкјевичеве ), то с.е разуме да ни то не искључујемо из свога носла; исто тако ни чешка ни словеначка књижевност, које јога до данас осем малих изузетака (ђ. Поповић) нису биле срећне, да нађу дорасле им преводиоце. Раденици при овоме послу имали би по нашем плану бити: 1. Уреднигатво нагаега листа. 2. Наши читаоци.