Стражилово

СТРАЖИЛОВО

173

3. Сами иреводиоци, писци, издавачи и можда уредници листова, библиотека, календара, забавника и т. д., у којима је што од овога изашло, а до којих је данас тешко доћи. 4. Наши листови, српски и хрватски, с ове и с оне стране Саве и Дунава, који би имали братску љубав отворити у својим ступцима сталну рубрику за овај посао, исто као што ћемо и ми, те штампати ту по начину, који пронађу за најбољи, између којих ћемо и сами, ако се покаже згоднији од нашега, најподеснији изабрати и по њему даље радити. Исто би и они могли овако нозвати своју читалачку публику, јер је ово посао, у коме, у први мах, при најнотребнијему, при прибирању грађе, може суделовати сваки без разлике, коме само књиге до руку долазе. А разуме се, да би ствар више користила, кад би се она могла усредоточити у два, највише три листа. Тиме би се избегло, да се исте ствари не штампају дваред, а било би и лакшега прегледа. Тиме смо, чини нам се, рекли све, што је потребно, да се рекне у први мах. Ко хоће да види, како је крајње време, да се ово једаред почне, и колико смо заостали иза наших раденика на овоме пољу још од пре двадесет и више година, нека узме

само примера ради исте „Данице" од шездесетих година, па ће видети, с каквом се тачношћу, уредношћу и издржљивогаћу јављао сваки појав у руској књижевности, (тада бијаше још врло мало превода у нашој књижевности с рускога), а да и не помињемо, како већ у најстаријим књигама „Летописа" нашега налазимо исту појаву само још у већој мери. Част нека је и онима данашњим листовима, који овоме ноклањају више пажње, али која је корист јављати само имена писаца и натписе делима им. То добро долази једној књижевности само тада, када је оно права пот^еба њојзи, када су сви ти помињани писци већ напред познати у њој; кад су им дела већ преведена и читана. Овако тек слушамо ми о Шчедрину, Достојевском, Гончарову, Немировићу, Данченку, Михајлову, Надсону и т. д., а с делима свију тих нисаца или нисмо никако, или случајно тек залуталим, без плана и основана избора преведеним делом познати. Ми смо већ у првим рецима овога позива изрекли наду, да ће у овој ствари бити напретка. Дај, дакле, да томе нанретку и трудбеницима око тога посла, помажемо барем оним, чиме можемо. Иа уредннштва „Стражилова."

ЖАНДАРИ (ПАБИРАК ИЗ Многи ће се зачудити, када овај наслов прочита, па ми можда не ће ни веровати, да и у природи има жандара. Та код нас (у Угарској), где је јавној сигурности жива жеља та легиЈа, тек неодавно наместише жандаре, на зар да их већ и у природи има. Богме је тако, драги читаоче, јер је законик природин нешто мало старији од људског, а закони су му вечити и непроменљиви. Наши су жандари позвани, да „мало зауздају" грешне бојеве у друштву, а природини жандари суде над смрћу и животом у борби за опстанак. Та сваки од нас знаде, да се „сва малаја с великими" непрекидно боре за хлеб насушни, па када се каква фајта врло раскоти и маха отме, ево ти наших жандара, где марљиво „реда чине"; нема ти ту онда судбеног стола, они сами суде и извршују пресуде, чак по потреби у њиховој је власти и „вШагшт" (преки суд). Ео би посумњао, е заиста имаде и природа својих жандара, тог озбиљно питам, која је то кућарица, која те жандаре не употребљава? Ево одмах једног. Када вредна газдарица примети, да је хлеб пун _пећина", а по шунки се на-

У ПРИРОДИ. ПРИРОДОПИСА.) | чиниле степенице, једном речи, кад види, да је по јестичари (уи1§о: шнајз) „крадец" пролазио, одмах шаље мачку у потеру, а ова ти с места изврши смртну пресуду на маленом мишу, а она сирота и не зна, да је миш крадљивац, већ јој је нагон такав, да јој је миш сладак залогај. Треба само јежа пустити у кујну, где се „швабе" расплодише, па је он за неколико ноћи „готов" с њима. Свака животиња има свога непријатеља, који на њу мотри, да не отме маха и да се сувише не раскоти. Истина Бог, неко ће запитати, па што се те животиње рађају и легу и природи, када ће их јача од њих да потамани ? Та баш у томе је лепота у низу природиних закона, што је везала овим начином један створ за други. Па на послетку, а зашто дакле другатво одгаја такове кривце, на које ваља жандаре напујдати? Јер и природини жандари само оне предају преком суду, који су у природином другатву сувишни у онај мах. Па ови жандари су нарочито према човеку врло „лојални", јер њему иде у прилог многи посао њихов. Од зеленог гуштера па до