Стражилово

202

СТРАЖИЛОВО

Б р . 13.

с.отЈећ еI У1а1;сћо е(;с." и иза Еаиаг нема з/шете, ни исггред К,е е(, као гато има иза Возпа и запете и е4, могло би се мислити, да је летописад под „1)евро!; \ јИшг Ке г1е Воапа" мислио једпу особу и то киеза Дазара, српског господара и да је под Во8пез1 у онште разумевао Србе и српску господу а имено кнеза ЈГазара, Вука Бранковића и Влатка Вуковића. Но па у Стулићевом преводу стоји: „Ве сН Вовтпа, I)езро! Вакаг, Уик Вгапкоујсћ е У1аЉо е!с.", то је тегако узети, да и аноним није мислио и на краља босанскога (Твртка) те да у академијином издању иза Т.а/аг треба да има запета, и да по томе она поменута разлика између казивања Орбинова и назначеља летопшнчева постоји. Летописац Дубровачки каже дакле, да се цар Мурат на Косову сударио и био са краљем босанским, с деспотом Лазарем, с Вуком Бранковићем, а Орбин каже, да је краљ босански Твртко послао кнезу Лазару у помоћ војводу свога Влатка Вуковића. Који од те двојице има право? То нек пресуди трећи, а имено онај Далматинац, који је Дучину историју превео на језик талијански и у свој превод уметнуо повест о боју на Косову, мало друкчију од кратке Дучине повести о том боју. Осврни се назад и наћи ћега подробно и скоро самим речма преводниковим изложену ту повест, коју је преводник, може бити, у самом Дубровнику чуо и записао. Ту се дакле каже, да је Твртко, краљ босански, послао у помоћ кнезу Лазару, свом суседу и савезнику (сопзогке), Влатка Вуковића, свога нећака (пероЈе), са 20 хиљада ваљаних јунака, — и да је тај војвода (еартппо) краља Твртка са својих 20 хиљада јунака на команду кнеза Лазара први загазио у бој с Турцима. Краљ Твртко водио је исте године и у исто доба од године рат на другој страни те ваљда због тог другог рата у Далмацији није могао доћи свом комгаији и савезнику, или ако је полагао што на титуљу своју ону: „краљ Србљем", није могао због упорних Хрвата у хрватском Приморју, који му на лепе његове речи никако не хтедоше отворити капије од градова или му донети кључеве од свију приморских градова — који, велим, због тога рата с кршЛанима није могао доћи главом својима у помоћ, кад су ти своји, којих се он краљем називао, одсудни бој били против некрсти — доћи не могао већ је послао у поље Косово свога најбољег војводу Влатка, који је пре две године са војводом Радичем Санковићем у два маха (код Билећа и у Рудинама) потукао био Турке до ноге. И то, што се каже и каз-ује, да је Твртко оправио војводу Влатка с војском кнезу Лазару у помоћ, то се оснива на казивању Орбина и оног незнаног ио имену иреводиоцп Дучине историје, а у неколико на оном, што је Дубровачки ле-

тописац на крају ХУ. века записао. Нисам само ја, већ су и други казали и показали извор и повести Орбинове и приповести оног Дучиног преводиоца и интерполатора и према том оценили обе те повести и приповести у опгате; но кад такви људи и критички писци, као гато је г. Рачки и Клајић, г. А. Павић, г. К. Јиречек и Стојан Новаковић, помињу војводу Влатка на Косову, онда нећу ни ја да сам одљуд, већ се придружујем к њима, или ако ме не пугатају у своје другатво, то угледајући се на њих — а то ми батн не могу забранити, — кажем и ја и нећу да норичем, да је војвода Влатко био на Косову. Због војводе Влатка нећу се дакле ни с ким свађати, али пошто сам се због претпостављене ексклузивности поменуте господе мало наљутио на ту господу. то хоћу да се свађам и то бага с њима и то због тричаве ствари, због ирезимена Влатка војводе, који је Србе из Хума и из Подриња и из околине манастира Милешева, гроба св. Саве српског, довео на Косово, да се са Србима од Призрена и од Вучитрна од Рудника и Ваљева, из Кучева и из Браничева бију против Турчина, диндушманина, за крст часни и слободу златну. Сви поменути писци а имено и Рачки и Клајић и Павић и Јиречек и Стојан пишу, да се војвода, кога је краљ Твртко послао кнезу Лазару у помоћ, звао и називао Влатко Хранић, а то је погрешно, јер Влатко тај није био син Храње, војводе или кнеза босанскога, већ, заједно с Храњом, братом својим, син Вука, те се по оцу Нуку писали и називали ВуковиИи, а ХраниЛи су били синови Храњини: Сандаљ, Вукац и Вук, којима је Влатко стриц био. Право дакле има и онај Далматинац и Орбин и летопис Дубровачки, који Влатка војводу прозивљу Вуковићем, а Рачки нема нраво и Рачки је погрешио, назвавгаи Влатка ХраниЛем. „А она остала господа? Што помињеш само Рачкога, а за њих нећеш да кажеш да су и они погрешили?" Рачкога спомињем нарочито и зато, гато је он ирви написао онако, а знао је, да је Храња био брат Влатку и да се обојица писали и називали Вуковићи и били од племена и куће Косачине или Косача; а они други видили, како је он казао и нанисао па написагае и они онако погрешно, не испитујући дуго и не разбирајући много, далијеВлатко доиста био један од Хранића или није био то! И зар ти мислига —■ но сад не знам, куд да се окренем и кога да упитам, да ли мисли, — да је њима, то јест оним осталима сугрешницима Рачкога: Павићу, Јиречку и Стојану тако прирастао Влатко војвода за срце или отпао од срца, да се муче с истразкивањем правога његовога презимена, које је истраживање права беспослица, као год што је беспослица расправљати и претресати, да ли је правије старо