Стражилово

Б р . 13.

СТРАЖИЛОВО

201

„Словинскога пука и народа и т. д. и т. д. и т. д. све до краја. Ја се мало занесох и удалих од питања, — а иитало се, ко каже, и већ се одговорило, да Орбин каже, да је босански краљ Твртко послао у помоћ кнезу ЈГазару свога војводу Влатка Вуковића. Орбин пише на стр. 319.: „Сас1егопо т сргеа-ка §1ота1;а (у боју на Косову) тоШ рег8оп১1 сН Ваззја е! сИ Вовпа. 1трегос.ће Туаг(;со, Ке сН Воапа, ега т гр1ев(;а 1е§а соп СоМе Т/агаго, а сш ћауеуа таш1а1о 111 а1и(о И 8ио езаегсНо со1 Уо1еуо<1а УиШсо (Вматко) Уисотоћ, ј1 ^иа1е 1觧т е(с. Осим Орбина спомињу војводу Влатка Вуковића у боју на Косову — и Дубровачки летописи. У летопису Дубровачком по списку Стулли-јевом (изд. В. Макушев у „ Изсл4дован1л об г в историческихђ памлтникахт, и бнтописателлхг Дубровника. С. Петербургт, 1867.") пише под г. 1389. „17. 6т§'по. II §гап Тигсћо Атога1о т Соазото ро^Не аИа,сдо 1а На(а§На со1 Ке <1г Вовпга, Оеаро! Тагаг, Уик ВгапкоУ1сћ е УШко Уикоеигсћ Уото&а, е реп 11 Сггап Тигсо е<1 П К,е, пе У1 & лНИопа." А у летописима „Аппа1е8 Ка§ивии Апопугш", што их је приредио г. Сперат Нодило за Мопитеп1;а, која издаје хрватска академија у Загребу (Моп. уо 1. XIV. ЗсггрШгеи уо 1. I.) стоји под истом годином на стр. 48.: „1389. АсН 15. §га§-шо, ш §10гпо сН 8.1о У1(1о, е( & тагШг Воте.чг е1; Сггап Тигсо, Н сргаН Вовпевг Кггопо Оевро1; Каиаг Ке с1е Вовпа, е! Уисћ ВгапсоУ1сћ е! У1а(сћо УисћоУ1сћ Уоеуос1а; е1; 1и §гап осЈвЈопе 1ап1;о с1е Тигс1|1, сјиапко (1е Воапев!, е1 рос1н 1огпагоио 1И аио раеве. Е1; Еаг Мига1; е 81а1;о атага^о, е* Ке с1е Возпа; е1; 1а уШопа ио ве ћа с1а(о, ие а ТигсМ, пе а Вовпекј, регсће 1и ^гап 0С1810пе. Е1; 1и 1а НаИа^На т Козоуо ро1је." У другом летопису (Николе Рањине), који је у поменутој првој свесци такођер приопштен, нема о боју на Косову ни речи. Пре свега треба да знаш, Србине брате и српски сине, шта у опште вреде ти стари Дубровачки летописи, а о том потражи — ако то јест сам ниси кадар праведно оценити летописце и повеснике Дубровчана, тих старих Влаха и Латина а потоњих Словињана и најновијих Срба — потражи обавесги у расправи поменутога т. Натка Нодила „Први љетописци и давна историографија Дубровачка" (Кас1 ји§ - ов1. Ак. књ. ЕХУ. 92.—129.). Да ли ћеш пак, српски сине, послушати савет мој и набавити себи ту 65. књигу Рада југославенске академије поради оне Нодилове расправе у 14. свеску споменика историских, што их та академија издаје, ја не знам, али тешко да ћеш, јер видим, да си се већ намрштио, и то ваљда због тога, што се у летопису, писаном од непознатог писца, али свакако од неког јал' фра-

тра јал' иначе попа на крају XV. века у Дубровнику, каже, да је г. 1389. 15. Јуна, на дан св. Вида у вторник била баталија између Бошњака и великог Турка (султана), а ти су Бошњаци били: деспот Лазар, босански краљ, Вук Бранковић и Влатко Вуковић војвода, и многи падоше како од стране Турака тако и од стране Бошњака, и мало их се вратило кући. И цар Мурат би убијен и краљ босански и т. д. Е, па кад си тако јако осетљив и набусит, Србине и српски сине, а ти се остави и не читај Дубровачке летописце, јер какав си ти, какав си жесток и жустар и на крај срца ти, те тако нагло падаш из једне крајности у другу крајност, бојим се, да ти не позли, кад би прочитао те Дубровачке летописе и кад би ти уз то морао и ја казивати и обавештавати те у ошпте о тим најновијим Србима и казати теби, српски сине, ко су били ти Дубровчани од искона и доцније и све до јучер, и како се поносили и односили они према твојим старима и према оном, што је теби свето, ој Србине и српски сине? Жао ми те је и не ћу да ти помутим радости, у којој пливаш. Остав' ме, узми и читај, или ако ти је срце препуно, а ти певај и нопевај и кад се испеваш а ти, промене ради, мисли и размишљај — само не читај, немој сад да читаш ове расправе о боју на Косову, односно овај део расправе, где се одговара на питање: ко је дошао у помоћ кнезу Лазару и ко је крв своју проливао на пољу Косову? Да се међу борцима и Косовским јунацима нашао и војвода Влатко Вуковић, то дакле пишу и летописи Дубровачки и у том се они с Дубровчанином Орбином слажу; али се не слажу с њим у томе, што летописи (и Стули-јев и безимени) пишу, да су на Видов дан 1389. г. с Турчином бој били: краљ босански (Твртко) — и Влатко Вуковић војвода, а Орбин вели, да краљ Твртко није био у боју, већ је само савезнику свом, кнезу Лазару. послао у помоћ војводу свога Влатка Вуковића. Но још нисмо на чисто с летоиишчевим ге <1е Вовпа или сН Вовша. — И у Стулићевом и у анонимовом летопису пише под г. 1349.: „Уепве а Ка^ива Ке 811ерап <1е Вовпа сои аиа Ке§чпа Мага рег У18г(;аге е(с. (Уеппе а Ка§иаа П Ке е 1а Ке§та сН Вовша рег У1811;аге е(с.)" — и иод г. 1355.: „Мот Ц Ке сН Вовша а 18. сН 7-Нге (1и тог!о Ке 8Нерап сН Вовпа а<К 18. с1есетНге, ш вио раеве сН Во8па)." А оба та податка односе се и тичу се српског цара Степана, кога аналиста Дубровачки зове „Ке сП Вовпа", и напред свуда се у тим летописима спомиње „Ке сН Вовиа" а о српском краљу ни помена. — Пошто пак у летопису анонима фратра пише: „Н сјиаН Во8ПС81 1игопо 1)е,чро1 1м:аг Ке Ле Иота, е1 Уисћ В гј ^%^