Стражилово

Б Р. 14.

СТРАЖИЛОВО

217

шта, права истина, што је видела и што му Је причала, па да се тек оида осмели на одважан корак — да се сам увери о својој срећи . . . Приближи јој се тако неусиљено, као да се није збило ништа, баш ништа необично. Катица се једва задржа, да се од срамоте не заплаче; сматрала се од једаред према њему у својим очима тако понижена, тако неисказано увређена, да би најрадије у земљу пропала. Охолост саветниковичина, неотесаност ђурина, и то, што се на њу нико не осврће у кући, ништа ју то никад није болело. Али Едмундова данашња равнодушна уљудност, као да је са свим заборавио оно, што ју је из дна душе потресло, а цело њено биће узнемирило: то јој је загрчало . .. Дакле, и пред његовим очима је она само ствар, с којом може постуиати исто тако, као и остали, по својој вољи, а не сматра је за оссбу, која има право исто онако осећати и захтевати, као и он, као и Алма!. . . И за њега је она, дакле, створ, који стоји неколико ступања ниже од њега не само

у друштву него и у природи, створ, који не уме тако узвишено мислити, тако нежно осећати као људи "у његовим приликама? Зар би поступао с Алмом исто тако, као што је синоћ с њом?. .. Први пут пробуди се у њој нешто као незадовољство с тим светом, о ком је до сад мислкла, да је тако савршено уређен. За што она, створ с тим истим осећајима, као и други, мора да буде увек само предмет игре туђих ћуди? „Шта вам је?" пита млади човек, видећи, како се променила у лицу и у понашању. „Та. изгледате, Катице, као да нисте ви то!" Он још пита!. .. Ни из далека не слути, да је он нанео ту тугу, јер је пренаглио својим непажљивим пољупцем, те је развио цвет њених осећаја, и тим освестио дете, учинио од ње жену, која је стајала пред њим, као да хоће да га оптужи, што се огрешио о њену девојачку невиност, притиснувши је на срце без љубави!... Није одговорила, побледела је од стида и поцрвенела је у том истом тренутку од срамоте . .. (Свршиће се.)

ГЛЕДАО САМ МОРЕ...

г ледао сам море. Са бијелих жала летијаше око заљубљено моје кад на таласању модрушастих вала написано нађох красно име твоје.

Гледао сам море. Са високих гора летијаше око заљубљено моје кад у недогледу оног силног мора написано нађох красно срце твоје. Јосип Берса.

0 КНЕЗУ ЛАЗАРУ. РАСПРАВЉА И. Р У В А Р А Ц.

(Наставак.)

Још ми је само споменути, да се ђурађ Срацимировић Балшић, зетски или „арбанашки" господин, зет кнезу Лазару, није онога дана нашао на пољу Косову, другим речма „да ни из горње ни из дољне Зете не изађе на Косово никаква војска" (в. Гласника књ. Х1ЛХ 216. и 217.). Иошто дакле стари ЗеЛани, који су вазда били „притворни", нису дошли, дајунаштвом својим покушају предупредити „пропаст српскога царства", то Црногорци, њихови потомци, не могу имати удела у слави Косовских јунака, као год што ни Хрвати и Павићева „угарска господа" немају дела у тој слави. Слава та остаје неразделна нама и онима, којих су стари пролили на Косову крв своју „за часни крст и слободу златну". А „угарска господа" ? а Хрвати ? а Црногорци, браћа наша драга? а Цинцари и Бугари? „Угарску господу" за угарску господу нека нема печали г. Армин 11авић, има осим Косова поља још поља: нека г. 11а-

вић остави „угарску господу" за Мухачко поље, или ако му је стало баш до Косова поља, наћи ће он угарску господу и на том крвавом нољу, само не г. 1389. већ мало доцније. И за Хрвате нека ти није брига, Србине и српски сине: они имају своје Гробничко и своје Крбавско поље. У Зети је Ћемовско иоље, којим је недавно пролазио г. Марко Драговић, пролазио тим пољем и пролазећи сетио се давне славне прошлости и „1>аеш јес1ап ро§1е(1 и упете о<1 беИп вШте до<1та. пагаЛ, ка<1 опо §;озрос1а,г 2е4е 1уап Сгпојоујс мЛггауаае ро!опји о&јшски 1>ог1>и 8 Тигата гг Ее&кт гаушсата; — 1 />ав 1и па Сетоиикот ро1ји М1а је ро^оија ТзогБа Гуап -кедопа, рг1 је пе§-о 80 хвргес! вПе ћггвке исМјГ гг јипаске §оге сгпо^огвке, Аа оШ<1а ргоЛии ј'ов о&ушји ТзогБи ва, сјдгвтагнпот вуо§ - а пагос1а" („УГепае" 1зг. 11. иа §о(1ти 1888.) а тамо је пегде у Црној Гори и Царев лаи. — За Цинцаре и Бугаре немам симпатије те с тога нећу