Стражилово

Б р . 17.

СТРАЖИЛОВО

нутим Игњатијем записане, нису слите и смешане с расказом Константина философа о тима лицима, односно с казивањем руских хронографа. као што је на другом месту учињено (ч. А. Нопова Обзорт, Хронографо†рускои редакцш, Љ. II. стр. 50.). Ако дакле исиисано из рускога временика место садржи речи рускога ђакона Игњатија без примесе, онда имапг, Србине и српски сине, у тим речима најстарију и прву вест „о цару Мурату и кнезу Лазару и о слуги Лазаревом Милошу, који уби цара Мурата, и о сину царевом, цару Бајазиту, под ким Турци продужише бој на Косову и победише, и ухватише вел. кнеза Лазара и кнезове његове и

војводе и бољаре и сву војску његову, које побише а које похваташе — и српскога кнеза (цара) Лазара на повељеније новога цара турскога Бајазита мачем посекоше месеца Јуна 1389. г." И сад кажи, Србине и српски сине, да та најстарија или та прва вест о „битви" на Косову није уједпо и најпростија, простија и од расказа Константина философа и Јована Дуке и Туберона и турскога Нешрија и Дубровачког Орбина и твога Троношца? Признај, да јест, и реци са мном: хвала Господу Богу, ево нас на крају! — јер овде је збиља крај овој расправи. (Свршиће се.)

КЕМИЈА ЗА ПОСЛЕДЊИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА. ГОВОР X. Е. РОСКО ЈА ПРИ ОТВАРАЊУ „БРИТАНСКОГ ДРУШТВА" У МЕНЧЕСТРУ.

Пре по столећа била је кемија са свим друкчија наука, него што је данас. Знало се, истина, већ одавно за оксиген (кисеоник), Лавоасје је већ иротумачио процес ири горењу, Фарадеј је преобратио већ неке гасове у течности, Ге-Лисак је дознао, како стоје кубичне садржине међу собом, кад се спајају ваздушна тела — но о кемиској динамици ни појма није било а није се знало још потанко ни то, од какве је вредности топлота, која се развија у кемиским процесима. Јесте, тада је била усвојена већ теорија о атомима, али, како утичу ти атоми и како су сродни, о томе је тако нејасно било, као и за време старих грчких мудраца. Исто тако тек су само узвишенији мислиоци били мишљења, да и у органском свету владају исти закони као и у неорганском. Ни пијонир појава у органској кемији, Либиг, није се могао са свим отрћи од назора, који је тада владао, већ апелира на животну снагу, да разјасни рад у телу а овамо је он први свео животне појаве на прави узрок. Као што се у политичном организму ишту физичне снаге, да стану на пут нападајима народнима, да друштво заклоне законом и редом, тако се, по Либпгу, у животињском телу, док живи, непрестано боре кемиске снаге са животном снагом, те, ако надвлада животпа снага, тело је здраво и живи, а, ако њу надмаше кемиске снаге, долази болест па и смрт. Међу тим данас је сасвим друкчије. Данас говоримо, да нема те борбе, него да животом владају баш кемиске и физикалне снаге, па макар и не могли сваки појав у животу протумачити овим снагама; даље доказујемо, да опстанак тела зависи од тога, какве су те снаге те, да се и болест и смрт

исто тако као и здравље и живот влада ко тим кемиским и физикалним законима. Враћајући се на кемију пре педесет година, обазрећемо се укратко на радове Далтнове, те их уноредити са назорима, који данас владају; исто тако говорићемо и о радовима других научењака у његово доба. На првом месту морамо споменути, да језгро његове атомистичке теорије није у томе, што доиста има атома и што се не дају делити, ма да је он о томе тврдо уверен био, него пре у томе, да ти делићи нису једнако тешки. Далтна је запитао пријатељ Рансом о дељивости атома, а он му је одговорио: „Знаш, мора тако бити, јер нико не може цепати атом." Један атом оксигена тежак је толико као и сваки други атом оксигена, један атом хидрогена тежак је као и сваки други његов атом, ал 1 атом оксигена је 16 пута тежи него атом хидрогена. Па тако је и са другима стихијама. Овај Далтнов проналазак заједно са оним, који каже, да се стихије спајају тако, како су релативно тешке или кад се те тежине умноже каквим целим бројем, јесте баш и променио цел кемији, те из кемије, која је само испитивала, каквих стихија има, у телу, створила се кемија, која тражи, колико су тешке стихије у телу којему. Кемичари и физичари утврдили су за последњих педесет година основе у науци великог менчестарског испитаоца својим истраживањима, шта више и раширили. Истина је, његови први бројеви замењени су тачнијима али његови закони о спајању и његово тумачење тих закона атомима стоји непомично на бранику наше науке. Занимљиво је напоменути, да је близу овде малена соба, у којој је Далтн радио. У њојзи је он