Стражилово

БР. 26.

СТРАЖИЛОВО

411

фебр. 1596. питао већ надвојвода, да ли да прими заклетву, коју су му доста н>их понудили. Одговор штајарског заступства гласио је да прими. Послапици су до душе тврдили, да се пре морали Власи таманити, како би се тиме отклонила онасност од границе; али да је сад опет же.ља, да се исти и-реведу на хришЛанску страну и да остану иостојани у иотиуној аокорности. Давши надвојвода Херберштајну нужно упутство, чекао је у марту 1596. године да прими покорност. Међу тим Срби овај мах не могоше још ништа учинити. Узрок је морала бити побуна Срба у јужној Угарској и на Балкану. Тек с иролећа 1597. буду преговори опет настављени. Но сад се није само за тим ишло, да се просто заклетвом приме више села, која су Турци подигли, у вараждински погранични генералат; већ су српски изасланици желели, да једно одељење војске оде тамо и да доведе оне Влахе са породицама, који желе амо прећи. Тако би они били у неколко заклоњени од 'Гурака. Срби су то за то желели, што су Турци већ дознали били за њину намеру; те су добро мотрили и иосаде у околним градићима појачали, док на против у први мах им та помоћ није нужна била. Они обећаше да ће сами збацити турски јарам и онда положити заклетву на верност аустриском двору. Кад су пак посаде из Славоније морале ићи у горњу Угарску, те само мален број ту остао, крене се капетан у Крижевцима Лајбахер са својом војском „аиГ сНе Ке188" у долњу Славонију, као што је већ уговорено било. Села Цеиидлак, Дрежник и Горње-Еугиоње у санџаку пожешком и пакрачком даде спалити и упљени до 1000 комада марве. Како су пак путеви рђави били, а у повратку се журили, то им ваљда читава трећина пропала. Један део Влаха из тих села придружи се војсци и доведе са собом до 100 комада крупне и 400 ком. ситне марве. Било их скупа 117 особа; међу њима 37 способних за оружје. Исти су били овако нонамештани: I. у данашњем беловарском округу у Дирквени дођу харамбаша Алекса и Радослав и калауз Вук са 14—{—12--)—2 особе. У Св. Иван харамбаша Милија и ђурица и калауз „О^адоп" са 12-+6+6 особа. II. у данашњем крижевачком округу у Глаговницу Вујица са 7 и у Тополовац „Јш-окћо с!ег А^ат^зсћ" са 7 особа; у Дубраву Илија са 8 дута; у Градец 8 дугаа из Г. Кушоња. У саме Крижевце дође Стеван и Милан, сваки са 7 душа; у Св. Петар дође Бергун калауз из Степановаца са 4 душе. После кратког времена спасао је капетан Пихлер опет неколико њих од Турака и довео их амо, где су и други били. То су биле ирве сриске иородице, за које се по-

уздано зна, да су заузимањем војничке власти у вараждинском генералату насељене. Међу тим није све на том остало. Војека је ту спремна била да и даље упада у дољњу Славонију. Србима је о том увек за времена било јављено, да би се могли спремити. Једино им било до тог стало, да освоје од Турака Вировитицу и онда би многа села пала у њихове руке. Срби у Вочину, Брезовици, Слатини, Сопју и Миклошу били су готови, да у свако доба оставе огњишта и да се нреселе на земљиште, где би мало заклоњени били. Херберштајн, дознавши, како стоје ствари, збиља крене с војском у дољњу Славонију. — 10. септ. 1597. у извештају свом из логора пред Вировитицом јавља, да је рано послао два одељења, да изведу оне, који неће да остану под Турцима. Једно одељење је отишло према Слатини, а друго опет на другу страну. Пред вече се оба та оделења вратила са једно 1700 душа. Упљенили су и више хиљада марве. Све ово гледао је Хербергатајн да се гато пре осигура. Добре калаузе и друге способне за оружје задржао је код себе, јер му и онако војска доста слаба бегае, те је слаб изглед био, да ће Вировитицу освојити. Како је стање његово све опасније било, то се морао позући натраг. Но још пре тога нареди, да се место Ровиште код Сн. Ивана утврди, како би бегунци могли бити осигурани. 5. окт. 1597. јави Лајбахер капетан, да је тврђава већ готова и да унутри има места јога за 40 кућа. Други, који нису унутра могли бити смештени, подигну около колибе и тако су ту са марвом проводили. Како је већ зима близу била а неки нису имали довољно ране, то Лајбахер отпусти до 100 лошијих војника и њихова места нопуни Србима. Осим тога узме још 50 на рачун тврђаве Иванић. Војводу, који је ту у служби био, отпусти, а заповеднику, који је са својим у Говишту био, заповеди, да се у нужди новуче у Иванић. Како је и заступство Штајарске потпуно одобравало ово насељење, то је аустр. заповедник вараждинске границе опет стунио у преговоре са Србима у дољњој Славонији. Пуковник Херберштајн, који се дуже времена у Грацу бавио и лично о самој ствари разговарао, врати се 12. јуна 1598. натраг пун задовољства. Одмах други дан прими три харамбаше, који су у име турског аге Драгуле и Вучића дошли, да му понуде предају. На сваки начин да је Херберштајн морао опрезан бити, јер се пре тога Власи у Костајници неверни показали; али је он ипак ствар за врло важну држао и ако су обећади, да ће само тврђе Велику и Накрац предати. 16. јуна пише он удовој надвојвоткињи Марији пун ноуздања и вели, да ће тако лако моћи и санџаке Еегшк и Пожегу освојити. Уједно је искао