Стражилово

414

СТРАЖИЛОВО

Б р. 26.

га преоравају: с оне стране потока воћгсе у цвету. 1 Спустимо се у долину и дођемо у Дервен. Чим смо стали, ево и слуге да испрегне коње. Газда и ја седнемо за сто; ту се нађе и Куса. Механа нространа и угодна. За другим столом седи мала, гарава особа; то је докторс цариградском дииломом. Њега ноставише ту, да лечи болест френгу, која се иначе зове и госиодска. После ручка узмем неке београдске новине, да видим, шта бива по свету. Али то нисам никако дознао; за то сам могао умножити збирку својих погрдних речи са многим новима, јер у том су изобилна сва гласила свију странака. Читајући тако грдње и подметања, нисам ни спазио, како ме је у једаред подмукло зграбио сан. По свој прилици сам испустио новине, глава ми клоне на руке и ја се винем у онај чаробни свет, који крепи и свежи. Једва ме пробуди газда, говорећи да је време кренути се. Отворим очи и ах! ала сам се осрамотио: За једним столом седи она лепа удовица .... Два сата доцније дођосмо на стару границу Србије. Ту је био некад ђумрук; сад се виде само развалине и ветар струже по ћефу кроз прозоре и пукотине. Копци, совуљаге, мишеви и друге животиње

разапеше ту своје' гааторе; нико их не дира, нико им не смета, осим путничка кола, која ирошкрипе поред њиховог стана. Но они су на то за цело већ научени, те се ни радознало не осврћу на њих. Ту је пут најгори, тим већма, што је тај део у једно и доста стрменит. Сад смо у нишком округу. Уђосмо као у неки теснац. Друм води с десне стране речице; с друге стране се пружило село. Црква и још једно здање стоје за себе, као на каквом острву. У Нишу сам заборавио питати, како се зове то село а доцније опет нисам могао дознати. У „Краљевини" М. ђ. Милићевића стоји за цело, ја сам и прочитао сва села, е, али које име из књиге одговара селу том. Је ли Каменица? Је ли Матевац? Ако је Каменица, онда сам бар прошао поред сведока српске врлине али и српског порока. Ту је јуначки погинуо Стеван Синђелић и собом повео силесију Турака: скресао пиштољ у барутану. Но до тога није морало доћи, да га нису напустиле друге војводе — из пуког ревновања и гадне неслогб. Дођосмо у нишко поље. Кроза њ тече река Нишава. Цело поље цветно и обрађено. Па ено, према западу, и варош Ниш. Виде се већ она три торња нове цркве.

ИМА ЛИ ЈЕВАНЧЖЛИСТАРА У СРШЖО-ШВЕНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ? од јована живановића.

Госп. Димитрије Руварац у 11. броју „Гласаистине" изливајући јед свој на г. Шакрака дохвати се и мене овим речима: „Да г. Шакрак не зна, штаје јеванђелистар, то ћу му у посебном одговору доказати, те ће том приликом научити и он и његови другови т. ј. ученици нове богословије заједно са њиховим професором, шта је то јеванђелистар и да није оно, што су они до сада држали." Који је то професор, којега хоће г. Димитрије Руварац да научи, шта је јеванђелистар, из овога се не би могло знати, али из његове књижице „0 читању јеванђеља у иедеље на служби преко целе године" види се, да сам Ја тај професор, јер у њој спомиње моје име. Ја се не бих на ово ни осврнуо, да ми се није г. Д. Руварац наметнуо за учитеља, те осуђујем начин писања г. Д. Руварца и мислим, да је могао друкчије и лепше казати погрешку своме другу (ако је погрешка), а не онако са презрењем и понижавањем. Ја не спадам међу оне људе тврдоглаве, који не ће да увиде своје погрешке и ја радо примам .исправке од других, шта више ја сам без икаквога повода сам своје погрешке јавно исправљао. Г. Дим. Руварац може се о томе уверити из моје књиге „0 Српском

језику." Та више пута узвикнуо сам у споменутој књизи: Грешимо а и ја грешим заједно с другима. Није мени неповољно, што г. Д. Руварац мени хоће да докаже, да јеванђелистар није оно што ја мислим да је, него оио што он мисли да је. То мени није противно, него су мепи неповољне његове речи, које је избацио сажаљавајући ме као професора, што не знам шта је јеванђелистар. Али ја бих рекао, да не зна ни г. Дим. Руварац баш сигурно, да ли се не зове јеванђелистарем оно, што мисли Шафарик и Рачки да је јеванђелистар. А да је ово истина, види се из његових речи у његовој књижици „0 читању јеванђеља" на стр. 26., које гласе овако: „Да јеванђелистар оно значи, што сте ви (Шакрак) рекли, то сте научили од професора словенског језика г. Ј. Живановића, а он је то научио од Ј. II. Шафарика и др. Ф. Рачкога. Ја пак у супрот њима велим и тврдим: да јеванђелистар не значи с амо јеванђеље распоређено по данима, како га једно задругим.читати ваља., но да значи „сказаније", која јеванђеља треба читати у недеље на служби и јутрењу преко целе године и за што." Из овога ја видим, да г. Дим. Руварац мисли, да јеванђелистар може значити осим