Стражилово

БР. 26.

СТРАЖИЛОВО

415

онога, што мисле Шафарик и Рачки, још и „сказаније." А ко му је порицао, дане значи и „сказаније" ?! Али одмах на стр. 27. изгледа као да би хтео г. Д. Руварад да јеванђелистар значи само „сказаније", јер вели: „Откуд је Шафарик, а по њему г.г. Рачки и Живановић, дошао на то, да ово друго назове јеванђелистарем и да онаку дефиницију за реч јеванђелистар постави, не знам. Знам само то, да г. Јагић исто назива Аавет. еуап^еНит а не јеванђелистарем у А гс М у тг з1ау. Р1п1о1о§1е I. стр. 2. и 3. у „Примјерима старохрватскога језика" I. на 24. и 35. стр. „еуап§је1је Азветапоуо" а у самој расправи о истом јеванђељу час га назива јеванђелистарем час јеванђељем и то на једној и истој страни, н. п. на ХСУП. Како је Јагић на више места ставио само јеванг., биће да је сам г. Рачки на гдекојим местима у место тога ставио јеуап§;јеН81;аг, а где је г. Јагић исписао целу реч, ту је и остало тако". Шта из овога видимо? Р>идимо, да г. Дим. Руварац беди г. Рачкога да је, где је Јагић написао скраћено јеванг., наштампао јеванђелистар Дакле Јагић не би нанисао јеванђелистар него јеванђелије, јер где год није скратио ту реч, написао је јеванђелије. Овако тумачи г. Дим. Руварац, не би л' и Јагић био уз њега. Али овим тумачењем учинио је велику неправду г. Рачкоме. Р. Рачки зна добро, шта је Јагић, и не би смео учинити тако што једном Јагићу, да му његове ствари исправља. То би било много и сувише, да је то учинио. Али није то учинио, а да није учинио, ја ћу г. Дим. Руварцу одмах доказати. Асеманов јеванђелистар угледао је света 1865. у Загребу, а после две године дана 1867. издао је Јагић своју НЈ81;опји кггргеуповћ пагос1а ћгуа(;8ко§а 1 вгНвко^а, у којој на стр. 58. вели: №ај2патепШЈ1 ј пајз^агуј 1;ек81;оУ1 а1оу. јеуап§;је1ја пепас!тааији јес1апае8(х)§а уЈека; јекапдјеШ(ап зи аЈагуЧ ос1 рос1ришћ еуап§је1ја. 8 ^0(1. 1057. гаННјегепо је 61пкко еуап§је!је ов(;гот1ГОУО. О уо је рпер18 иетјеп и Кибкој 8 јоз з1;аг1Је§а 1екб1;а «1;агоћи^агако^а. Јоа ппа и Кивкој сткИћ еоапдјеИхШга: т81;181аУ0У, ос! §. 1117, јигје\'8к1, ос! §ос1. 1119; скЉгНоу Ш аетеопоу, 0(1 §'ос1. 1164; а Нег паипасепе §ос1те 1л1 се ос!1отака тпо§о з1;агу1Н, п. р. осИотак ^ро^габке кпј1ип1се 125 11. У1ека. I §1а§о18к1Н ерапдјеПи/ага, кој1 1 §1;ој с1оН1 рг1рас1аји, 1та пекоНко, па тге : авзетапоу Ш уа^капзк! 1 оНпЉкћ Из овога се види јасно, да је г. Димитрије Руварац неправедно бедио г. Рачкога а види се такође, да није могао начинити г. Јагића да је уз њега, што се тиче јеванђелистара. Елауу&шу значи иддгок-кстше, г.ллгошхтнше, вддгокт.ствокл11111с, г,лдгок1;штсш1н;. Ово је опће име и јеванђелијем зове свако јеванђелије, било оно поређано по јеванђелистима или но „данима читања". За то

Јагић и зове асеманово јеванђелије час јеванђелијем час јеванђелистарем, па за то зову Шолвин и Миклошић асеманов јеванђелистар јеванђелијем, и из овога не може г. Руварац изводити закључак, да Шолвин и Миклошић мисле, да се јеванђелистарем зове јеванђелије поређано по „данима читања." Јеванђелије је опће име, тетројеванђелије или уеткерогидгокт.стшс јест јеванђелије поређано по јеванђелистима, а јеванђелистар по „данима читања". А од куда да ови научници, као Шафарик, Рачки, Јагић, зову јеванђелије „по данима читања" поређано јеванђелистарем, ту, чини ми се, не достају средства нити мени нити г. Руварцу за сазнање ове ствари. Ја мислим, да је име јеванђелистар пренесено са сказанија и на јеванђелија „по данима читања" поређана. Из свега до сад реченога могу читаоци „Стражилова" увидети,јели било у реду, да ми г. Д. Руварац у „Гласу истине" с оним речима, и то за оваку ствар, изиде на сусрет. Ја ћу овде на послетку навести још неке речи из књижице г. Д. Руварца, из којих ће се јасно видети, да се баш не смемо увек на њега поуздати. Он вели у својој књижици на стр. 28.: Ми пак Срби нити смо имали икада, бар ја нисам наишао, да се где вели, да се наишло на тако јеванђеље (т. ј. јеванђелистар) српске редакције, нити га данас имамо. Сва наша стара србуљска јеванђеља јесу тако названа тетројеванђеља." Да је ко други овако што казао па да га је г. Руварац ухватио, он би без сумње казао: Шта се пачаш у оне послове, које не разумеш, и изгрдио би га на сву меру, али ја то не могу казати, јер знам, као што је он погрешио у овом, тако се може и мени десити, да погрешим или што сам што превидео или на послетку што нисам знао. Дакле г. Дим. Руварац вели, да у српско-словенској или србуљској књижевности нема јеванђелистара, т. ј. јеванђелија, „по данима читања" поређана. А ја ћу доказати, да има. Г. Д. Руварцу биће без сваке сумње познато по имену Вуканово јеванђелије у нашој књижевности. Ја кажем по имену, јер цело није на свет изашло, а одломке из њега опет видим да није читао, што су изашли у Дрекше ндмдтннкн ипс.м.и н дјгмкл шго/.дндднму!. Оллк.лмт. од Срезњевскога, и у Стојана Новаковића књижици „С археолошке изложбе у Кијеву". То јеванђелије, које је писао Симеон старац кедшем« жвнднк клшв смнд сдМОДрћЖћНДГО Г0СН0ДШ1Д (ОКЛЛСТН СКО№№ Стифднд Исмлшс, на првом листу почиње са јеванђелијем Јовановим: Нсконн Е'Б сдоко н сдово кт. <о Когд II Когк БТ. слоко. II се г.т. нсконн "■ Когл, н кксд тт;мт. г.мшс, н кс/ј, него ннутоже не вмстк, кже вмстћ. Из овога се може већ сваки уверити, да је ово јеванђелистар, али ја ћу