Стражилово

492

СТРАЖИЛОВО

из веселог друштва и калејдоскоп светских појава. Али то није сваком дано. Где који показује весело или бар обично лице у метежу живота; како му је пак код куће, то нонајбоље зна он сам. Па не мора такав бити ни са свим несретан. За тренутну обману може да се захвати, те надовезује онда на тај моменат читав низ рефлексија —■ и суморност је ту. Та од таквог момента зависи и расположење у самоћи, а, је ли песник, онда је такав тренутак клица, из које ниче и зре диван плод, баш у ирисенку самоће. Песник пак понајмање зна, како се развија тај плод, а кад иаиђу чудни часи, онда му је до мишљења, до писања, и какав је био у оном тренутку, таква мора бити и песма. То је тајпа појезије, за коју пи песник не зна да је — тајна. Он и не разбира за њу у оним чудним часима, и кад се пробуди из заноса, види пред собом песму а у исти мах осећа, да му је »одлахнуло срцу«. Гете вели*): -■»БЈе Гга§-е: ДУоћег ћаГз <Гег Г>1сћ^ег? ^ећ! аисћ пиг аиГв № а, 8 ; уогп \? i •• егШиЧ Заће1 Метагк! е^ав.« -Xл Велика, племенита душа утиче свагда добротворно на своју околину, она упливише често и на развијенији дух, па ако га и не може из темеља преобразити, може га ипак својим саветом упутити. Тако је Љубомир II. Ненадовић својом песмом »Вл. М. Јов.« у 23. бр. »Стражилова« од године 1887. утицао на песника нашег. Али — није га могао из темеља преобразити: појезија Владимирова имала је већ стално-обележени карактер; он је успео толико, што је од сад Владимир на своју дојакошњу суморну основу метао мало живљег колорита. Но тај се колорит чудновато прелива. У место хумора, што је Ненадовић хтео, указа се у појезији Владимировој — досетка, иронија и сарказам. Њему је у самоћи још увек онако исто, као и пре, само што сад неће више себе самог да жалости и једе, већ увлачи и вечиту погрешност људску у саучешће, мотрећи им не толико смешна, колико лицемерна својства. Отуда му је осмеј горак. иронија самосвесна а сарказам пун суверенства. Он се сад можда још боље осећа у друштву, али и у самоћи. У друштво бежи из самоће а у самоћу из друштва. Оп би у друштву можда умео написати и коју песташну иесму, коју лакрдију, али та би била као либбла, створена за

*) Махппеп ипс1 Кевехшпеп 1.

Б р. 31. часак а кратка опстанка. Том песмом за цело би задовољио друштво, али себе не, јер је није вадио са дна душе своје, већ је купио мехуриће са површине њене, оне исте мехуриће, за које и тако не мари, ако их гледи и цео свет. У светињу унутрашњости душе своје неће дати завирити ником; та ни сам није на чисто, како је у дубини тој, премда осећа утицај на целину своје личности. ГПто је ире осећао непосредно, те тако, са разочарења, морао попустити навали негативности или у најбољем случају песимизма, поче на њега утицати посредно. Њему није било више огледало свет и свеопшти чембр у њему; он узе људско лицемерство за медијум — и негдашњи суморни песимиста поче бити сатиричар, који своје оштре стреле не управља на поједине личности, него на лажан и гадан принцин у нарави људској. Тиме је коракнуо на реалније поље, држећи ипак чврсто у руци луч идеалности, јер њиме хоће да осветли и прикаже гнусне мане оних, који свесио греше. Из вртлога таквих сценерија спасава он по кад кад себе и душу своју у светињу патријотизма. Ту онда нема за њега песимизма — и боље што га нема. Јер само тако мож,е у себи и у другима очувати чистоту и сјај весталскога плама. Он ту неће да види ништа мутнога и туробнога, јер чврсто верује у лепшу будућност. Ала се слатко чита, кад се још и песник нада, па тек кад и верује! Но има он још једно склониште, а то је питоми храм првашње младости своје, када пролази кроз оне фазе, кроз које мора проћи сваки, који има осећаја и појезије у себи. Ту му је још све чисто и слатко; он још не зна за разочарење и свет, и све на њему, тек му је само ружичаст и — за свагда изгубљен. * При изради ове расправе морадох се задовољити с оним несмама Владимировим, које у овом листу угледаше света. Жао ми је, што не могох у овај мах доћи и до оних, које изађоше у другим часописима наишм. Те би на сваки начин, ако и не измениле а оно бар разгранале ову расправу; ја бих могао читаоцима »Стражилова« донети по који одломак или баш и целу иесму. Овако не мислим приказати ни једну, кад су и тако у овом листу. »Стражилово« с поносом броји Вл. М. Јовановића међ своје најстарије и најверније сараденике, и уредник свагда радосно поздравља писма, пређе из Ваљева а сада из Шапца, и на чијој ку-