Стражилово
494
СТРАЖИЛОВО
Б Р. 31.
ходних знакова, да се многи људи, особито туристе, одлучили, да иду горе на само брдо. На несрећу ерупција отпоче те ноћи изненада са необичном жестином. Главно се брдо раздвојило изненада на двоје и отворише се туда многе одушке за лаву. То је тако било брзо и изненада, да радознали посетиоци нису могли утећи. Тако је пропало до 200 душа. Сан Себастијано и Маса ди Сома беху скоро са свим норушене. Комађе вулканске прашине падало је по томе још неколико дана; па и у самом Напуљу ваздух је био јако напуњен пепелом, да се могло доста тешко дисати. Етна на Сицилији је један од највиших вулкана на земљи. Врх је Етнин изнад морске површине 10.200 стопа, и увек је покривен снегом. Старима као да је Етна дуго времена била једини познат вулкан, јер све и најстарије скаске о вулканима тичу се Етне; по њена већа историјска акција почиње тек 1537. године. Од те године па до 1805. године историја је забележила неких 13 већих ерупција. Год. 1669. из једног са стране кратера потекла је река од лаве, широка од по миље, и прошавши кроз баште вароши Катаније, дошла је чак и до мора. На томе своме
путу порушила је четрнаест коЈе вароши коЈе села. Године 1865. појавила се нова одушка, на коју је излазио облак од дима, пепела и камења. Ј1ава је запалила читаву једну шуму, и запаљена шума била је страховита штафажа томе импозантном појаву. Лава је рушила све, на што је год наишла, код Салто ди Кола вечија наишла је на провалију дубоку 60 метара, долину ту испунила иа онда даље отишла. Један је део сељака тражио себи спасења у бегству, други се у очајању бацио на колена, па се молио Богу, не би ли га спасао, но усијана бујица није никога штедила. Ерупција. је почела 30. јануара, и трајала, час јача, час слабија, више од четир месеца. Иочетком месеца фебруара начинило се далеко од кратера на врху седам нових кратера. Ерупције од 1868., 1869. и 1874, ма како да су дивне и импозантне појаве, које су се икад видиле, ипак су тек од мањих ерупција. 0 ерупцији 29. августа 1874. теорија Фалбова, по којој и привлачење небесних тела има уплива на ерупције вулканске и на нотресе земљине, у најстрожијем смислу речи одржала је први мегдан. По Карлу Бајну А. М. М.
ИМА Ш У СРПСКО-СЛОВЕНСКОЈ КМЖЕВНОСТИ ЈЕВАНТЕЛИСТАРА?
ОД ЛОВАНА ЖИВАНОВИЋА.
Оваки је натпис био и у пређашњем мојем чланку против г. Димитрија Руварца и из њега се види, шта сам хтео г. Руварцу да докажем. Напротив пак г. Димитрије Руварац говори: „Да ли се може јеванћеље поређано по даиима читања назвати јеванђелистарем?" Г. Д. Руварац није доказао, да се не може звати јеванђелистарем јеванђелије поређано по данима читањи, него доказује, да се никад није ни звало јеванђелије поређано по данима читања јеванђелистарем. А да се може звати, то видимо, што је Шафарик, Рачки и Јагић тако називао по свој прилици са „сказанија" нренесено на јеванђелија по данима читања поређана. Шта унраво значи (.уиуут<>таок)1>? Еуаууе^кттапмр значи деминутив ОД еуаууе11(ттг^, дакле мали евангелист, као што имају деминутивно значење и оверечи: пакИаошг', Хоуаџшг, гру^адшг, или може значити нешто где се налазе евангелисти, као и у латинском језику речи с наставком аггаш што значе место, на ком се нешто налази: У1Уаггапх, ркиЉггат, веттапит. Дакле евангелистарион треба да значи шга мали евангелист или књигу, у којој су евангелисти. А шта сада значи евангелистарионV Значи сказаније, скв Уегаетсћгпвв с1ег шп Уог1евеп ће.чШшгиеп АБасћшМе аш <1еп Еуан^еНеп — као што
по Брокхаузу наводи г. Д. Руварац. Кад испоредимо ово значење са оним, шта би управо требало та реч еуап§еПв1;апит да значи, онда нам хоћеш не ћеш пада на памет, да та реч еуап^еНвЈагхххнх замењује реч етап^еПаггат т. ј. временом се увукла та реч еуапдеНа^аггат на место еуап^еКаггат. Сказаније требало би дакле да се зове еуап^еНаггат. Еуап^еНа^ит управо значи ш<1ех јеванђелија или место, на ком се налазе јеванђелија, а то је књига, у којој се налазе јеванђелија по данима читања поређана. А еуап§еНа1аггат требало би да значи га<1ех јеванђелиста или књига, у којој су јеванђелисти. Али ево реч еуап§еНагхит замењена је речју еуаи^еНз1апит у значењу „сказанија," па тако исто могла се заменити и у значењу јеванђелија по данима читања поређаних. Ко зна, како се један облик у језику може заменити другим по закону аналогије, а тако исто и значење једнога облика значењем другога облика, тај ће лако појмити, како еванђелистарион да значи ш.(1ех јеванђелија, а не хпЛех јеванђелиста, како је дакле од еуап^еНапшхх постало еуахх§е1х81агххх1хх. Па као год што еуап^еНа^агшххх значи хххс1ех јеванђелија, а не би требало да то значи, тако исто може еуаххуеЈхнћшхохх зпачити и јеванђелија но данима читања