Стражилово

528

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 33.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШЕЕ, — У ириграму српске веЈикс гимназије Барловачке зп тколску годину 1887-8. саопштена је на првом месту расправа младога проФесора Милала Недељковића под натписом Историја као наставни лредмет у гимназији. Од неколико је година већ у програмима Карловачке гимназије стална рубрика: Животописне црте добротвора, професора и директора гимназије Карловачке. Ту рубрику већином испуњава сам управитељ, оногимназијски, Стеван Лазик. Ове је године на том месту саонштио биограФију покојног директора Јована Пантелика и испратио га са неколико топлих и искрених речи. — Изашла је ово дана Гундуликева „Дубравка " у издању књижаре Браће М. Поповића. Ово издање, прво ћирилицом, спремљено је по редакцији проФесора Армина Павића а по издању југославенске академије; има само незнатних измена. Увод са оценом и историјом Гундулићева приказања написао је овде //. М. и натраг је протумачио речи, које се никако не чују у нашим крајевима или се ретко употребљавају а долазе у „Дубравци." — Никола Милан Симеоновик написао је и у красну издању издао новелицу једну под натписом „ Катинка и . Уз њује још додао и три своје песмице па је све то приказао госпођама Загрепкињама, које су га преклане, кад је славио двадесетпетгодишњицу свога уметниковања, обрадовале даром. — Са поуздане смо стране извештени, да се ћириловско издање Гундулићева „ Османа " у велико већ штампа и то у двоје: као дивот-издање и као издање за народ. — Ј. Миодраговик , управитељ учитељске школе у Нишу, латио се одиста похвале вреднога посла, да прикупи грађу за народну ледагогију у Срба па сад јавља, да с послом својим дотле не ће изаћи на јавност, докле потпуно не буде готов, па ма то било и после неколико година; моли према томе и своје нријатеље скупљаче, да и они не хитају са прикупљањем грађе, но да гледају, да игго више прикупе, па макар му је доставили и после године и више дана. Највише страхује, да ће му остати доста незаступљени крајеви српски ван краљевине Србије па с тога нарочито моли пријатеље овога посла ван Србије, да му буду на руци. — „Вебо и земља " зваће се немачки илустрован часопис за народ, што ће од 1. октобра о. г. излазити у Берлину а издаваће га дружина „Уранија". Часопис ће тај обухватати астрономију и геологију и сва Физикална и хемијска испитивања, која имају ближег космолошког интереса или су од особите важности с тога, што ће јасно и разговетно изнети иред очи природне науке и до чега се у њима дотерало. — Ово је дана у Немачкој издано делце под натписом: Глигорије Александровик Иотемкин. Издао га је Фр. Ротермел а рукопис је још из године 1790. до 1791. од Сен-Жана, некадањег тајника у кнеза Потемкина. Има у делцету том многих анегдота и ситница, које се односе на историју оног,

времена. Са строго историјског гледишта делце је ипак тек мање више пасквила, јер је тајник Потемкинов био погана језика те му је на милоснику царице Катарине II. све изгледало црно, — „ЕИ;а1;8 (1и Оапи1зе е1з с1ез Ва1капз" раг Ееоп Иоиззе!; (РаНб, Носће^е е^ Сотр. 1868.), то је наслов новом делу, од ког је до сад изашла прва књига. У тој књизи описује Русе јужну Угарску, Ердел>, Хрватску, Славонију, Далмацију, Исгрију, Босну, Херцеговину, Нови-Пазар и Црну Гору. Писцу се особито допада Ердељ и Далмација. Говорећи о Босни и Херцеговини, хвали писац аустријски утицај на развитак тих земаља.

Ч И Т У Љ А, Умрво је Јаков Феодоровић Холовадки (Гловацки), галичко-руски књижевник. Поживио је 74 године. Учио је од године 1821. основне школе и гимназију у Лавову и ту се упознао са пољским, немачким и руским језиком и књижевношћу а посредством Јана Православа Кубека и са чешким. Хтео је да позна и остале Словене те је г. 1834. отишао у Кошице, да слуша философију , коју је после свршио у Пешти, ту је научио и српски. Даље ФилосоФске и богословске науке свршио је у Лавову (1839.). Године 1848. постао је проФесор галичко-руског језика и руске књижевности на Давовском свеучилишту. Осим тога је радио у разним одборима на развитку галичко-руског језика; тако је године 1849. позван био од министарства правде, да састави правничко-политичку терминологију за руски језик и онда је изашао речник иод натписом: ЈшчШзсћ-роНЈлбсће Тегшто1о^1е; (Јеи^зсћ-гиШетбсће берага^-Аиз^аће (у Бечу 1851.). Холовацки је у опште много радио на том, да ускрсне галичку т. зв. русинску књижевност те да малоруству извојује право књижевног живота. Но доцније се одао на велико руско наречје, као што су од прилике урадили и Костомаров и Шевченко. Од силних његових дела спомињемо по У1епси ова: Нутовање по Русији галичкој и угарској (1833.— 39.), Зборник народних песама у Галицији (1849.), Расправа о језику јужно-руском (1849.), Нацрт словенског бајословља (1860.), Лавовска руска епархија (1861.), Зборник галичкоруских речи (1861.) У Будимпешти је 10. о. м. у 71. години свога живота умрво Август Трефор, угарски министар просвете. Покојник је од три године амо био и председник мађарске научне академије. Што се тиче књижевничког му рада, то му је већи део списа разбацан по политичким и перијодичним стручним листовима. Под натписом „ЕтШ^ћезгеЗек ез 1запи1тапуок" (Посмртне беседе и студије) изашла је године 1881. збирка његових радова, у коју су ушли осим посмртних беседа још и неколико критичких есеја и путних слика о Русији, које је написао још у млађим годинама, и министарски му говор о задатку наставе

САДРЖАЈ: Шева. Песма Јосипа Берсе. — Под багреном. (Наставак.) — Поменак. (СаФир.) Превео Сава Д. Мијалковић. Хања. V. — Народна традиција и непогрјешими историци. V. -— Српски језик у „Потоњем Абенсеражу" Од Јована Живановића. — Ковчежић. Књижевне белешке. — "Титуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукоииси се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРГ1СКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.