Стражилово

СТРАЖИЛОВО

527

У „Еако је пјевалица излијечио фра-Брну" од Сима Матавуља (види „Стражилово" бр. 25.) имамо ове примјере: Два коња летијаху пут њих. — На предњем мјесту сједијаше човјек са. фесом на глави. Пз „српских народних пјесама" од Вука имамо ове примјере: Иољем иду, поље звечијаше. I. 42. Ал му Совљак огњем горнјаше. IV. 183. Једном другу нога горијаше. II. 11. А трећему глава горијаше. II. 11. И у Бранка има овијех имперфеката: Гореаше огањ без престанка. II. 16. Ово су двије особине јужнога говора особито пак црногорскога дијалекта, које не знам јесу ли гдје год прибиљежене. Ове се дакле особине имају сматрати као особине, а не као погрјешке, као што би њеки хтјели. Шта више сједијаше, грмијаху још су нравилнији облици према старим словенским облицима ст.дмшс, гр-м.гмхл, од сјеђтие, грмљаху. Читајући „Потоњега Абенсеража" спазио сам, да је пјесник „Балканске царице" читао много пјесника Петра Петровића Његуша и да му је и сувише вјеровао, што се тиче језика, него што би требало. Тако Петар Нетровић има ријеч отачастио, величаство: Тако ли се служи отачаству. Гор. вијен. 9. Величастпво витешке ти Д)'ше. Гор. вијен. 9. Та ријеч долази и у „Потоњем Абенсеражу." И Боабдил и пратња му У збјег собом понијеше Спомен првог отачаства ? У изгнанству с ким се тјеше. Стр. 3. Али и то оне могу, Да мирисом опомену Отачаство — изгнанику Вазда рану отворену. Стр. 7. Али пустом узбуђењу Какви лијек да ее даде, Док ђедова отачаство Не разгледа и познаде! Стр. 15. Ријеч отачаство одговара потпуно старој словенсгсој ријечи откућстк«, али се мени чини, да је нигдје тако не говоре, него говоре отачанство. Отачаство је правилнија ријеч него отачанство, али бадава, ако се не говори нигде тако, онда јој нема мјеста у нашој књизи. Ја бих рекао, да је Петар Петровић Његуш тај облик из Србуља присвојио. Кад се на отац дода наставак аство, онда добијамо отач-аство, а то потиуно одговара ст. словенском облику от1.т-1>сгко. Та би дакле ријеч потпуно била правилна према старој словенској ријечи, само кад би се говорила у народу, али ја то сумњам, за то бих молио књижевнике на Цетињу, да прибиљеже у „Гласу Црногорца", дали се говори отачаство у Црној Гори или не. Отачанство се говори у народу и та је ријеч при-

биљежена у Вукову рјечнику. Та ријеч отачанство не одговара облику старом словенском отћУ-|,стко. а Даничић у својим „Основама" држи, да одговара, само вели, да је н уметнуто у наставак ћство Ово тумачење Даничићево није добро, јер га не може ничим доказати. Треба доказати, да је н уметнуто и примјерима то потврдити. Ја мислим, да није н уметнуто у отачанство, него је отачан-ство морало постати по аналогији онијех ријечи, које бивају од придјева са наставком ство, као : иијан-ство, иознан-ство, иостојан-ство, достојан-ство. По аналогији дакле овијех ријечи постале су и отачанство, божанство (од бог), владичанство, свједочанство, човјечанство. Тако се те речи говоре у народу. а није ми познато, да се говори: отачаство, болсаство, владичаство, свједочаство, човјечаство. 'Гако има још једна ријеч, коју је пјесник „Балканске царице" примио из „Горскога Вијенца", а то је торжество, торжесгвовати. Тако у „Горскоме Вијенцу" имамо овај стих: Опет умна сила торлсествује. 95. Ау „Потоњем Абенсеражу" долази овај стих: Арапски се и шпањолски Витезови ту борише И с торжеством од јунаштва То пољице прославише. Стр. 64. Петар Нетровић Његуш има у својим списима доста ријечи руских. Тако је руска ријеч и торжествовати и торжество и кад би хтјели ову ријеч употребити у српском језику, онда би на српском земљишту морала гласити тржанство, тржанствовати. Та ријеч долази од трЂгг ауоуа, &гит, с наставком вство, дакле тргжвство секБгЉз, које би сриски по аналогији достојанство, иостајанство гласило тржанство. Свечаности и прослављања држала су се некад* јавно на тргу, отуда дакле и тржанство да значи сеМш^аз, свечаност, прослављање. Ово је скоро једина ријеч, коју је пјесник „Балканске Царице" употребио у несрпском руху, иначеу опће по чистоти језика надвисује он Петра Петровића Његуша. Што критичар УЈепсеу вели: 8 ве пе се шЉо сисМ, в4о ве ®1о§' оте рјевшске ргегасЉе уоГого вкадАје ро(1ис1ага 8 Аићот паае^а јег1ка, ја мислим, да је то §'о!;оуо зуа^Лје рекао у вјетар, јер не вјерујем, да би могао и један примјер навести из „Потоњега Абенсеража", гдје се не подудара с духом српскога језика. За то бих ја хтио препоручити ову лијепу књигу српском свијету, али би заман била моја препорука, кад се не може нигдје добити, јер ево и ја сам једва дошао до ње тек преко пријатељства уредника овога листа. Карловци Јован Жиканови)..