Стражилово

526

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 33.

менути из „Ботоњега Абеисеража" једну особиту особину црногорскога дијалекта, за коју није никад ни знао критичар ЛПепсет. Ја сам баш с том намјером и узео перо руке, да ту особину црногорскога дијалекта истакнем. На друге особине не ћу се ни освртати, јер су сваком познате, само их критичар УГепбеу није могао видјети. Глаголи четврте врсте, који пред наставком инфинитивне основе имају з и с, не мијењају по закону асимилације то з и с на ж и ш, као што бива то у другим крајевима српскога народа и у старом словенском језику. За ово наводим из „Потоњега Абенсеража" ове примјере: Мирна мазга носаше га По држави Боабдила, Кад му стари летијаху На хатове ка на крила. Стр. 9. Абен-Амет лролазсше Неком гором од Палмира, Душа му је пуна туге, ■ Нуна туге и немира. Стр. 9. А брод кад је угледала Ђе с 1 примиче китној луци, К н>ој с' упути, а носаше Страх у груди, цв'јет у руци. Стр. 52. Сваког љета по брдима Од Малаге излазате, А у она иста доба, Кад јој драги долазаше. Стр. 90. По другим крајевима српскога народа гласили би ти имперфекти као и у старом словенском језику: ношаше, иролажаше, излажаше, долажаше, али у опће на југу, а особито у Црној Гори не мијењају се пискава на непчана у овијем имперфектима. Ти су имперфекти у Црној Гори, по мојем миптљењу, постали по аналогији глагола пете врсте, као: иисаше, мирисаше, везагие, дизаше, мазаше. Да не би ко мислио, да су ти имперфекти погрјешке срискога пјесника, који је обрадио „Потоњег Абенсеража", ја ћу гледати да докажем, да нијесу погрјетпке,. него баш праве особине јужнога дијалекта, особито црногорскога. Тако у „Горском Вијенцу" пмамо овај примјер: Једни сужњи бјеху приковани У путама на вел>е бродове, Те возаху по мору бродове. — 58. У „Јуначком споменику" Мирка Петровића имамо ове примјере: Јатаган носах у рукама. — 98. ТТ-Тто носаху баше и бимбаше. — 136. У „Како је пјевалица излијечио фра-Врну", од Сима Матавуља (види „Стражилово" 25., 26., 27. бр. о. г.), имамо ове примјере: „На другој стијени пнсаше платно, на коме бјеше насликана гомила људи и тгред њима на једној трпезцци јела и пути- \

јер." — „По дну застора на светијем трпезама висаху лијепо оплетене чипке." — „Енез је тесао неке паузнице, и сваки час излазаше иред врата. да види, мијења ли се вријеме. У „Јавору" 27., 28.: „Нешто о Црногорскијем јунацима" од Филипа Шпадијера имамо ове примјере: „Шпадијери из Повог Пазара под Стефаном Црнојевићем, кога мјешчани прозваше по дугој сабљи шпади, коју о појасу носаше, Шпадијер." „ГТред којом се с јужне стране налазаше и гроб Баја Пивљанина." Из „Народних српских пјесама" од Вука имамо ове примјере: Што им боље 77 ролазаху ствари. III. 272. А од силе два драга просаше. Херц. 61. Испод сабље излазаху Турци. IV. 320. Сви су иисци ови, из чијих сам дјела вадио ове примјере, Црногорци, те нема сумње, да су имперфекти, које употребљава пјесник „Балканске царице" чисте особине црногорскога дијалекта. Да је рукопис српски „Потоњега Абенсеража" дошао у руке каквом књижевном ћифти-, као што је онај у „Гласу Црногорца", он би ове имперфекте црногорске исправио, али пјесник „Балканске царице", као што јуначки излази непријатељу са својим прсима без бојазни на мегдан, тако исто и са својим књижевним делом онаквим, како га је он створио и у какво је рухо он га заодио, излази српском критичару на сусрет. Другу сам особину примјетио у „Потоњем Абенсеражу," да се од треће врсте имперфекат прави на југу а особито у Црној Гори и од инфинитивне основе као и у старом словенском језику, н. п. сједијаше одговара потпуно старом словенском облику сидтлше. У осталим крајевима прави се имперфекат ових глагола само од презенатске основе и гласи само сјеђаше или сиђаше. Оваки имперфекти од презенатске основе усвојени су у књижевном језику. Из „Потоњега Абенсеразка" имамо ове примјере за имперфекат од инфинитивне основе: Мирна мазга носаше га По држави Боабдила, Куд му стари летијаху На хатове ка на крила. Стр. 9. Јер спрама ње сједијаше И у њу се загледало Једно момче прелијепо, Но у образ бљедо мало. Стр. 58. За потврду оваких имперфеката ево њеколико примјера и из „Горскога Вијенца" : Ту их љетње горијаше сунце. 58. Око тебе пушке грмијаху. 68. Вриштијаху хиљаду момаках. 68. Да уз цара сједијаше мудра главо. 77. Да код краља сједијаше мој младико. 77.