Стражилово

538

СТРАЖИЛОВО

Б р . 34.

носб1|1Јн\1> нк^рдстк" (Гласник XI. 50.); али Цамбљак не помиње ни ту ни на страни 59., где каже, даје млађи од она два сина Стефанова умр1>о у Цариграду, ни на стр. 63., где прича о повратку Стефановом из Цариграда, и где каже, да је Стефан сина, који се с њим из Цариграда вратио, предао деду његовом, краљу Милутину. У руском хронографу а српском царос-тавнику има извод из номенутога житија, списанога Григоријем Цамбљаком, но у том хронографском изводу помињу се по имену оно „двоје ђеце лудо", која су с оцем оправљена у Цариград. У Изборнику А. Попова пише на стр. 47.: »со дквма дктии, единт, о\'ко Д V ш 1.1 д II д ндрнцдемћ д другми Д V ш д н д Стеаднг;" у Житомишљићком цароставнику (Гласник XXXII. 258.): !> н сћ двонмн его дитмн: еднш. оуко Длшнлнл нарш |Дбтсе д другн Двшдш, Отефдш.;" тако и у Гл. X. 265., и у Геметском цароставнику. Но на другом месту стоји у руском хронографу (Избор. 51.): »Отефднг а>е счнг его гддголемкш Душднг. и опет на стр. 53.: „Стефанг Душана", а Житомишљићки цароставник и извод онај у Гласнику X има: — чглдго.шмн Дкш днд." Но од куд у хронографу (цароставнику) тих имена „Душмана и Душана", каду извору његовом тих имена никако нема? Ја мислим, да је имена та у извод за хронограф уметнуо састављач хронографа, а узео их из Константиновог житија деспота Стефана Лазаревића, које му је било добро познато. Ко је дакле правио извод тај из Цамбљаковог житија за хронограф и правећи извод тај утрпао у њ „Душмана и Душану"? Г. Стојан Новаковић мисли (8*агте X. 51.), да је извод тај правио Србин у српској земљи, а други узимају, па и ја с њима, да је поменуто житије изводио за хронограф Гус у руској земљи. Но о том на другом месту, а овде дужност ми је само констатовати, да Константин философ, родом Бугарин, око године 1431. доиста пише: »Дбуднсшн родн дкд смнд: Доушмднд н Доуiii д ii 0 у. Ск Доушднд нр кстоуин прћдт.дм отм|ћ скон,кк н ностдкшетк се сдмокддсткно цдрк" (Гласник ХП1. 257.) и на другом месту (тамо 258.) »1лко отк дкнн 1| л (|1 л Стефднд Доуш д н о у рекомдго." И г. Панта се јако љути на тога бугарскога философа, и може бити већма него ја, који сам такође љут на тога Бугарина, али не из онога узрока, због којег се Панта ражљутио на њ. Г. Панти је неправо, што је Константин рекао, да је Душан цреступио границе постављене оцима његовим, краљевима, анаиме првим венчаним краљем и св. Савом, који је венчао на краљевство тога првога краља, брата свога, и који је управ установио краљевство, те, не задовољавајући се с називом краља, самовласно се

поставио царем. А мени није само то нраво, штоје тај Бугарин а грчки васпитаник мислио, да ће нас Србе задужити бог зна како, ако у животу деспота Стефана Лазаревића докаже и покаже, да је деспот тај издаиак од лозе, која иде и допире чак до Ликинија мучитеља и Консте зеленога, односно до Константије, кћери тога Консте а сестре цара Константпна великога и жене Ликинија мучитеља, родом Србина; или украће да казкем, што је он — Бугарин — градио родослов српске господе и што је он у том родослову први написао, да је Дечански родио два сина: Душмана и Душану, мислећи ваљда, да он боље зна, како се први српски цар, док још није био ни цар ни краљ, и како ли млађи његов братац звао и називао, него што је то непознати нам састављач оне најстарије повести о Стефану Дечанском, који је Србин био, знао. И колико се само због тога љутим на тога Константина философа, што је место краснога „Душан и Душица" написао „Душман иДушана", толико се двапут више морам љутити на српске родословце, који се повели за Бугарином, те и они бугарски или бугарећи пишу: »II родн дкд сннд: Д о у ш к м д п д н Д о у ш д н у. Скн же Д у ш д н д кмстк крддк, н^ крддексткд кон.дпк кмст нд 1|дрстко II т. д. (81аппе IX. 77.) Тако јс у Загребачком, и у најкраћем родослову (тамо стр. 90.). Но у Пајсијевом опширнијем родослову стоји: — два сина: Доушмдид н Дншдид. II Дашдик оумнрдетк кк цдрстквгоцшумоу грддн; Доушмднк ;ке 01|» ненокорнкк и т. д. (Летопис Матице Српске књ. 150. стр. 79.). — Гпшш ДНиа Визтаи (Двшмдн), весипЉш Ошсћап (Дкшдн). Вшсћтап &сШ8 сгаг бепаогит е±с. (Агкху III. 13.) Нешто је из тих побугарених родослова и цароставника прешло и у летопис српске господе, не у онај први већ у познији летопис, у ком се каже: „(Краљ Дечански) родн дкд смид: пркн снн его Стефднк, нже кмстк пркн цдрк Сркдгемк, ндрнуетк се Доушднд; кторн Снмеонк; и опет мало даље: тоже дт.то кт.цдрн се смнк его Стефднк Д о у ш д н д. (в. Гл. XI. 147 ;Гл. I. 165; Гл. БХШ. 57.; Летопис М. С. књ. XII. 48.); и због тога, што је тај други или познији летописац написао, да Стефан цар наричет се и Душаиа, морало се и у Даничићевом речнику из књижевних старина српских и у речнику, што га издаје хрватска академија у Загребу, уз „Душан" поменути и „Душана", као год што се у истим речницима уз Душан и Душица помиње и „Душман и Душмана." Архимандрит Дучић помиње (в. Старине Хиландарске стр. 103.) запис у једном јеванђељу, писаном г. 6864. инд. 9., где се каже „кк то крљме нристдкн се прки 1|др срккскн, смнк скетдго нрдди Оурошд III. Стпфдн Доушдид, гсмоуже кадн кт.упл ндметк. И Виктор Григоровић (Пут. II. изд. 31.) про-