Стражилово

СТРАЖИЛОВО

557

— Добро је, добро је; немојмо о томе вигае говорити. — Напротив, одврати св. Јосип — треба да говоримо, иначе бити ће сутра опет свађе. — Шта захтијеваш, кажи ! —. Хоћу да буде мјеста у рају свима опима, који ме часге за живота њихова. — Јаох! гата би било, кад би ја дао свакоме свецу оваку повластицу? — Нијесу остали свеци као ја. — Хајде да се погодимо! — Што рекох, рекох. — Погодимо се, св. Јосипе ! — Слуга сам ти, Господине — и оде. Шта! иде збиља? — рече Господин. — Иде — одврати дух свети. — Не ће да се сврне ? — Не ће. — Не ће ни да полакгае иде? — Полакгае? Трчи ! — Хајде за њим, и нека се врати.

Дух свети доведе опет св. Јосипа нред Господина. — Погато си ти овдје господар — рече свемогући — а ја нијесам, хоћу да ти погодим, како ти је воља. — Позови биљежника, на то ће св. Јосин. — Како! — ускликну Господин, ти пемапг поуздања у моју погатену ријеч? — Уег/м т1ап1 — рече св. Јосип. — Сазовите дакле биљежника! Биљежник дође; и данас вам св. Јосин има чисто и у реду написано, да он може примити у рај све оне, који га часте и који му се моле. Па сад питам ја вас — прослиједи отац Роко — хоће ли се овакав светац задовољити са једном воштаницом, као да је он светац другога или трећега реда? Не заслужује ли он фењер? — И стотину фењера! — ускликнуше Лазаруни. Сутра дан у вечер град лијепо расвијетљен, а Лазаруни викали: — Живио свети Јосии ! живио муж свете Марије! живио отац Исусов! доље са светим Петром! Јосип Борса.

ПИСМО ПАВЛА СТАМАТОВИЋА ЈОВАНУ ХАЏИћУ-СВЕТИЋУ,

Благородннн Гдине, м е н и внсокопочитаемии! Опростите момђ досадашн г 1 ,м г г, ћуташо, когб 6 тј ми мпогостручне узроке излигано бнло извинешд ради наводити. - Ст. настоећимт, писмомђ нзв-лите прнмити све, што е досадг пренебреженно било. Повративпписе изт, Срема и Новогв Сада присшћмт, срећно у Пешту нагаегт> 8. Октовра. ЈГћтописг и Пчелу застанемт. 10 штђ незапочете у печатш.и. Отт. ревностногђ Маншуланта претерпимЂ отвећЂ гнусно а незаслуженно притомЂ прив^тствте ! ? Чесп, Матице, кок) ни едант, овдаганнн членЂ долко познао ние, као гато валл, изнскивала е, да ЈЊтописђ за три не-' д^л^ а тако исто и Пчела готови буду. ИзлазакЂ дв'1; части наеданпутЂ суд10 бн н да не бн соотв4тствовао ни желЈ .и читателл ни намј.репјк) учредника, ни ц(',ли заведешн, и гата јоштђ внше, како бн се немирногЂ критјка груди сђ таковнмт, поступкомђ ут'Г,гаавале ? Представите садЂ стан'ћ мое. Печатнл у туђимЂ рукама — и то у каковомт, разстонн11о - дМствјл непрјлтелвски тамо ушшвака краткоств нритомЂ времена, изнскивала су, да 20 скоро мочала готови на време буду, ма отђ какове стране н^ћке, скоро тако рећи, чрезвнчаине помоћи. Та очтгћкудЂ на срећу дође, и ЈИ;,тописђ (ако и безЂ

См'Г,сица поводомђ цензора невГ .гатогЂј сђ ПчеломЂ иа време готовђ буде. СадЂ о н'Јјчемт, другомЂ. Ј. Столновичг, досадт, е само пренео Ј. Доброевичу кнвиге, кои има скоро до дв'ћ хилнде частш. Шта ћемо сђ ш.има ? ( ; рт, овд 'Г, немамЂ никога питати. Хоћемо ли, гд^ е веће число, ц -Г ,ну спустити, а ман г Г ,м г Б ону исту задержати, отвећв маломт, повнсити? Хоћемо ли, као што смо већЂ срећно започели бнли, покраи Л'Г ,тописа Јоштг, какову кнвигу сваке четверти издавати, или само Л'Г;тописђ ? Хоћемо ли кадт, на св'ћту рачунЂ Матичинђ очима вид 'Г ,ти, или ћемо и отсадЂ погд^кого кранцару отђ уста откидагоћи на жертвеникЂ просв-Кпцеша бездну незнанства безразсудно бацати? Ил' бн' може бнти, бол 'Г, бнло, оваи фаитазГе човеске породЂ „родолгобје" а<1 ех1;ега« огаа прогнати, и, несматрагоћи ни на кога на св'ћту, предатисе наинижои о свомђ и рода свогђ изображечпго нед^лтелности? Н шптг, еданпутЂ новтораваМЂ, ио то само предЂ вама, (ерЂ бн н г Г ,ки на н г ћко кормстолгобје могли помнслити, ни мало не сећагоћи се, да е н'Г,кима дугаама великол г Гганни градЂ сђ просткшЂ селомђ ])аванЂ, гражданско перо сђ простомЂ мотикомђ) да се сви послови Матичини, кром'ћ новаца, сђ коима се радо тер]'овцн угћшаваш, каковомЂ родолгоби-