Стражилово

558 СТРАЖИЛОВО Б Р. 35.

вомг прил^жномЂ, поштенномЂ и отђ ученне классе човеку предаду. ОвдТз ће већт. н г 1;ки задерктати и рећи: „а гд^ е такова касса?" ни мало незнагоћи, пгга е глава д г 1 ;лтелна кадра учинити. — ЛТјтописђ е пао и на 117 предчисленника, и попео доцнје на 500; овд^ се мало ко сећа, да запита: откудт> то? См '1'.мт. пророчествовати, да до 3 м г 1;сеца перво мол№ бити. Мене нТжи овд г 1; желе (хотн безт. Богослов1е!.?) запопити, и по нТжомђ времену за пароха Пештанскогђ имати, а други опетт. у СербЈго познваго: оба су за мене и мол будугца нам^реша доста ласкателна. — Молимђ , изволите ме о овомђ сђ вашимЂ благимђ мнКшемЂ изв^стити. - ЈНјтописђ изволите што скор1в послати. Пређашнни е само по 1 '/ 2 поправллнђ . Дозволите ми, л ћу, ако не бн бвшо доста матерјала, што годв додати, и оршнала и превода ( изђ РгеваТгаг^ег ХТп^егћаћ. В1а11;) о Чапловича похвали на Хорвата Диплом. Проф. и Рецензга на то, а тако исто штогодг. и за СмТ;сице. Пчела е производЂ отвећЂ краткогт. и узнемиренногђ труда бившегЂ. Редт. сочинешл, исв г Ежество Ма-

шпулантски руку, у коима самт, Пчелу пошавшји кући оставио, поремети, и мене сотнмђ кодђ нТ.ки само румениломЂ невинно поспе. Но колико е таковн, предЂ коима бн се морао застидити ? Сћверна ће Пчела сваши дант. излазити. Ц г Т.на е, 50 рублвш. КараМзинЂ е 30 р. Крило†и многи други излазе: изволите ли што отђ овн имати, благовременно, т. е. што скорхе лвите; Пчела се напредЂ плаћа: л бн. самЂ у кумпанш бвго. — Л се и повторително усуђуемт, опоменути за Константина МЈхаиловича, ф131ка, касателно до гат^пендјума: овд г Т, и има, кои га сасвимЂ незаслужуго. Мнлостивои и обожаемои Госпожи цТ^лугоћи руку, и како ш.ои тако и вама Благороднни и премногоуважаемвш Гдине привТ;тствугоМи наступагоће празднике Ржства, новогђ лТ^та, Богодвлешл Хр1стова и св. Јоанна, вашт, тезоименитни дан г в, сђ неограниченннмЂ високопочитагпемЂ, есамт, вашегЂ Благоролјл у Пешти 14. Дек. наш. 1830. покорнФЈшш и привержетпгМппн ПателЂ Ст а матович 1,.

Г Л А С Н И К. (Стогодишњица Вука Стефаиовића Караџића.) Одбор за лрославу стогодишввипе Вука СтвФановића Караџића издао је ових дана овај проглас : „Протлле године иавршило се сто година од срећнога дана, 26. октобра 1787. год., када је у маленом селу Тршићј, у Јадру, угледао света Вук СтеФановић Караџић. Живбт је Вуков добра срећа српска, прави дар божји срцском народу. Рођен у време зло и мучно, у дане, кад се чињаше, да је скоро угашен живот српскога народа, Вук је стао на снагу у време јуначко, у дане, кад српски народ необичним напорима и прегоревањем себе сама показиваше свету да хоће живети, да је снажан и вољан и самом смрћу најбољих синова својих одринути смрт, која прећашс народном животу његову. Ово необично време, пуно славе и великих догађаја, надахнуло је крепку душу Вукову, и дало правац дубоком уму његову. Вук предузе, да на пољу духовнога рада, тихим али неодољивим оружјем науке, настави, утврди и усаврши добитке стечене за народни живот на бојном пол>у. Кроз пуних педесет. година Вук је истраживао и објављивао истине о српскомјезику и српском народу. Вукова је заслуга, што се бесцеио благо српских народних ум:отворина изнесе на светлост у најчистијем и најлепшем облику. У том послу он је и предр.ачио и највише урадио, и његов је рад.био и остао углед свима другим радницима и у нас и у осталих Словена. Вукова је заслуга ? што се српска књижевност ослободила од, несрпске. одеће, и што су српска књига, школа и наука у чистом и лепом народном језику добиле најјачу помоћ за свој развитак и напредак. Вук је највише помогао, да се осећању народне једнине раз*макну

тесне међе племенске и земл>ишне, и да се дух народни уздигне у свест о целини народној. Српско је родол^убље, хвала богу, увек загревало српске груди; али се кроз дуго време свијало само на поједине делове српскога народа: тек од великих резултата Вукова рада добило је оно своју праву, једру садржину. Што је била само узвишена, скоро необична, мисао славнога Ивана Гундулића, што се огледало у песмама и причама Андрије Качића, што се показивало као добри савет ученога Доситија, то Вуковим радом поста дело живо и животворно! Обдарен од бога умом дубоким и јасним, надах нут духом народним, Вук СтеФановић Караџић проведе сав свој век у раду, коме су једини покретачи: истина и корист народна. Тим радом прослави Вук и свој народ и себе сама. Слављениче, који си народ свој прославио, тебе благодарни народ слави и сада и вазда! Кра ^евина Србиј ч, поштујући себе, Хоће да на свечан начин ода поштовање своме славном сии\'. Српска краљевска влада одлучила је: Стогодишњица Вука ^теФанОвића Караџића прославиће се, о државном трошку нарочитом књижевном светковином у Београду. Одбор, који је. од владе одликован задатком, да се сТара о овој светковини, радио је најпре, да се светковини Вукове стогодиш њице придружи и свечан пренос Вукових костију дз Беча у Београд; али, на жалост, овај одборов рад није имао усиеха,. јер је тај иренос био везан' за погодбе, које се иису могле примити, и још је преговараг&е о .том задржало одбор, те се светковина морала одложити до сада. Остављајући да доцније изнесе свој рад, одбор има част објавити, да је, с одобрењем српске краљевске владе, одлучио: СтогодишњицаВука СтеФановића Караџића светковаће се у Београду 8., 9. и 10.