Стражилово

Б р . 35.

СТРАЖИДОВО

559

септембра 1888. године. Главни ред светковине јесте овај: Септембра 8. У народном по8оришту представљаће се „Апотеоза Вуку Караџићу." Сентембра 9: Ире нодне служба божија и помен Вуку, после сдузкбе свечан ход к трибини пред Великом Школом, где ће бити прослава. После подне свечан говор о Вуку у сали Велике Школе и народна игра и весеље код споменика кнеза Михајила. У вече нредстава у позоришту за повване госте. Септембра 10. Пре подне свечан скун у општинској кући. У вече подушје Вуку. У Београду 15. августа 1888. год. Председник одбора М. Ђ. Милићевић. Пословођа Апд. Николић. Чланови: Јован Бошковић, М. Бан, М. Валтровић, Свет. Вуловић, Љуб. Ковачевић, М. П. ГТТдччанин, Стев. Тодоровић, Кузман Т. Кузмаповић, Пера Ђорђевић, Свет. Карапешић, Рад. Миленковић, Милош Цветић, Стеван Ћурчић."

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Из „Босалске Виле" су о троигку истога листа у засебну књигу прештампане три лриловетке локојног Нике X. II. Бесаровића и то: Мула Мехо, Арцф велики везир, и Џе/ш/гска хурија. Све три су то црте из босанског животаа написао их је самоук приповедач, који ни потпуиу основну школу није свршио а није ни много читао. Уредништво „Босанске Виле а у предговору ту књигу препоручује нарочито босанским мухамедовцима, јер су све три приче црпљене из њихова живота. Чист приход исте књиге употребиће се на подизање споменика покојном писцу. Цена је 70 новчића. — Високопречасни архимандрит манастира Крушедола Дамаскии Бранковик издао је Одломак из брачпог лрава и то из лартије о лравом сродству, а наиме о лриродном, крвном, т. ј. сродству по крви и млеку као брачној сметњи. То је управо превод — ако и у изводу с допунама а и поправкама из монументалног дела проФесора дра Јос. Жизмана „Баз ЕћегесМ (1ег огхеп^аПзсћеп Шгсће" а уметнуто је по што шта, што се односи на наше прилике у српској православној митрополији у Угарској па узет је обзир и на оба законодавства круне св. Стевана. Г. архимандрит је тај одломак из брачног права с тога дао штампати, да се даде прилигса критици, да у њему уиотребљене називе за сродство нрорешеЈа. — У лдсту „Кеуие т1;егпа1допа1е" ; што излази у Риму, у 18. свесци 'за мај ове године) изашао је Француски превод Јанка М. Веселиновића приповетке из сеоског живота под натписом „ Брака и , што је угледала света лане у ,,Отаџ:бини" у свесци за август. Преводилац је А. Жирон. — Вредни посредник између руске и немачке књижевпости, Херман Раскошни, приказује у 35. броју „Ма^агт-а" немачкој публици рускога песника Алолона Пиколајевика-Мајкова , те почиње овако: „Р,^ски песиик а није — песимиста! Руски песник, који је у сред суморне збиље очувао ведар иоглед и весело срце и нама у лепом, звучном језику свога народа говори речима, које иду из срца те к срцу иду — прави, богодани песник!" Раскошни назива даље Мајкова најве ћим руским лиричарем новијег доба, који с,е не даје завести ни од чега, већ онако пева, како му срце казује.

0 М Е 0 И Д Е. (Славне жене на самрти). 7. Марија Терезија, немачка царица и крал»ица Угарске и Чешке. Родила се 13. маја 1717. а била је јединица немачкому цару Карлу VI. а по прагматичкој санкцији, која је наследство на престо призпала и женској линији, законита његова наслеДница. Била

је од природе и телесно и душевно лепо развијена, вал>ано васпитана и изображена. Године 1739. удала се за великог војводу од Тоскане, Фрању Стевана-од Л!отрингије, који је одрастао био на царских дворих. За њ је пошла из искрене наклоносги. Марија Терезија љубила је од свег срца тог лепушкатог, доброћудног и нешто ветропира, али зато скроз ваљанога иринца; но како је увидила, да он за владу над великим и пространим државама нема доста сталности у карактеру, јаке воље и исграјности, то га је подигла додуше до свог сувладара, али је сама управљала државом, а мужу свому, који је одан био уметности и знаностима, оставилаје, да њих подиже и негује и осим тога да заступа и интересе трговине и заната, а тога се он, као што се чини, тако вешто латио, да крај тога није морао заборавити на своју корист те је стекао приватан иметак од својих двадесет милијона. Те његове уштеде тим већма ваља ценити, што је он новац тај силни заштедио у пркос многим ратовима и политичким неиогодама. Тек што се наиме Марија Терезија после смрти свога оца 21. окт. 1750. на његов престо попела, подигне се кнезбирач Карло Алберт Баварски, да тражи права на наследне државе аустријске а Француска, Шпанија и остале силе и сувише су биле вол>не потпомоћи га у том. Фридриху II., пруском краљу, који је био охрабрен тиме, учини се, да је та прилика згодна, те заиште шлеске кнежевине, на које је са своје стране за свој дом мислио да има права, те са 28.000 људи упадне у Шлеску. Како је у исто време и Француска убојна сила у Немачку продрла те се са војском Карла Албфта и са саксонским четама у Чешкој спојила, Шпањолци пак и Напуљци заузели аустријске земље у Италији, а Аустрија Фиианцијално раздешена била па осим чета, што су биле у Италији, могла скуиити само 30.000 људи, тоје у први мах изгледало, као да је Марији Терезији куцнуо суђени час те мора пропасти. Но она, смела и одрешита, каква је већ била, узме на руке свога најсгаријег сина па оде у сабор угарских великаша, да њих призове у иомоћ. Одушевљени њеном појавом и молбом јој, скупе ови војску па продру у Баварску, заузму је па онда пођу на Французе, којима је Марија Терезија пресекла тиме повратак, што је брже боље склопила с Фридрихом II. Бре славски мир, у којем му је уступила у Шлеској све, што је он дотле био освојио. Тиме се ствар окренула на боље. Чешка је била повраћена а савез сила,. које се против ње сједиииле, распрштао се те се по смрти Карла Алберта наследник пристојним условима приволео на мир. Кад је онда године 1743. у Нрагу била крунисана и 1745. свога мужа дала изабрати за немачког цара, живила је мирно, док се није дала навести, да се тобоже освети Фридриху II. за ПТлеску. Ту се онда заплела у седамгодишњи. рат, који је Аустрију стао највећих жртава у новцу и људима а завршен био тиме, да се признало и потврдило, да остане све, као што је пре рата. Смрт мужа јој, који је уАрво 18. Августа 176^., јако ју је потресла. Та родила му је шеснаесторо деце а живила с њим свагда у слози и љубави. Тај удар иије нигда ни иреболела те је покојному осТала верна и одана све до своје смрти. Али колико јој је туга била велика и бол јој искрен, ипак никад ршје заборављала на своју дужност као владарка и мати. И даље јој је била главна задаћа, једнако матерински и неуморно се бринути за своје државе и за децу своју, иа још и онда, кад је свога сина ЈосиФа II. подигла, да јој буде сувладар. Ма да је била побожна и добра католичкиња, ипак је била непоколебљива, где је ваљало одбити унлетање папино у њена права. Одстранила је она тортуру и грозне казне на смрт и поправила добротворне заводе, академије и школе, једном речи: чинила је своју дужност. Ка&о је била разборита и практична, најбоље показује