Стражилово

Б р . 36.

СТРАЖИЛОВО

573

Ако Синиша жели опширнију литературу о тим стварима — и то му могу дати. Што смо рекли о Телу, то можемо рећи и о Роланду. Историја не зна ни за каквог јунака Роланда, нити за његова славна и јуначка дела. Њој је познат само Нппо(11ап(1, који је с Карлом великим на Сарацене ишао и у повратку у брдима од Баска погинуо. 0 Циду би се већ више шта могло рећи. Он јесте историјска личност; а прославио се у непрестаној борби Хришћана против Сарацена у Шпанији. Цело име му гласи: Ко<1пдо Б1аг сП Ктлг СЈ(1 е<; Сатреас1ог. Умрво је 1099. год. У 32. броју на 508. страни, где Синиша говори о презимену ОбилиИ и ЕобилиЛ, стоји: да су племићи у старо доба више пута мијењали своје предикате .... На послетку вели: да не дуљим лакрдије опомињем само на грофове Хабсбурга, који се од старине звали „вгаГ уоп НаМсћГвћиг^" а послије то преврнуше у НаћзТзиг^. И данашњи дом „НоћепиоИегп" звао се на концу средњег вијека „2о11егп" а послије га видимо под именом „Вгапс1еп1шг§", а данас се зове „НоћепгоПегп". Овде имам то да приметим, да ми пре свега не знамо, како се грофови Хабсбуршки од старине звали. Нама је само то познато, да је око ноловине 11. века подигнута на реци Ару у Швајцарској тврђава под именом НаМсћГзћиг^ или НаТзесћбћиг^, откуд после име (хабсбуршком) дому, за који ми не знамо, како се пре тога звао. Како је народу лакше било изговорити НаћзТзиг^ (што је са свим нриродно) него НаМсћГвћиг^, то је онда тај назив и остао. Дакле нису грофови сами своје презиме мењали, већ је народ променио. Тај је исти случај и код Нсп§1вЉиг§ — Неп^зЉиг^; Неп^ЈвЉМ — Неп^вЉМ. Што се тиче Хоенцолераца, то свако зна, да се у први мах звали само „2о11егп", али оиај придев „Ноћеп —" нису опет они сами узели, већ им га народ дао; прво са високе тврђаве, друго са пространог поседа и великих дела. Тај случај ћемо наћи и код 81аиГеп и Ноћеш1;аиГеп. Међу тим са придевом „Ноћеп —" имамо толико имена, као: Ноћеп1тс1еп, НоћепПиг^, Ноћеп1песГћег§' и т. д. Што Хоенцолерци и име Вгапс1еп1>иг§' сиомињу, то је отуд, што су после толико њих на послетку они господари те марке постали. Еа гшшоп <1е Вгап-

с1еп1шгЈ4' хоће да означи ону кућу, која влада у Бранденбургу, а то је Хоенцолершка. То није никакво чудо. Ми смо видели напред, кад смо о Хабсбурговцима говорили, да се после поделе земаља млађа лоза звала Лауфенбуршка од тврђаве Таи1ГепБиг§, а стара се и даље звала Хабсбуршка од Хабсбурга. Из свег овог излази то, да се Милош могао звати КобилиИ ; а ако је то презиме већ промењено у ОбилиЛ, то га је онда морао народ променити и то наравно касније тек — а то је за цело за то учинио, да не би на најглавнијем јунаку остало, да га је кобила дојила, и да се као за то и зове Кобилић. Да је пак Милош сам молио, да му се презиме промени, то не бих рекао да би му његова самосвест допустила. На послетку хоћу још нешто да приметим, што се тиче удаје једне кћери Лазареве. Ја се потпуно слажем, да је Никола Гара млађи имао кћер Лазареву за жену. Откуд то? — Кад је оно после смрти Лајоша I. овладало у Угарској неко хаотично стање, ту је хтео и Твртко и Лазар да се користе; за то су и један и други потпомагали онај устанак у Хрватској. Лазар је упао у Мачву, а како је прошао. то се не зна. Толико нам је познато, да је Мачва и даље у угарским рукама остала. Кад је погинуо Никола Гара старији (25. јула 1386. а не или 1387.) постао је жупаном у Мачви син овога, Никола млађи. Међу тим је и Угарска добила свога краља у Жигмунду. Лазар сад, који се ради Мачве замерио Угрима, а ком је опет од Турака опасност претила, — по свој прилици да је ступио с Гаром у преговор. Лазар је том приликом дао Николи д р у г о м своју кћер за жену, а овај је ваљда обећао, да ће извинити Лазара и порадити на томе, да се склони савез против навале турске. Тако бар ја држим. А да је удовица Гарина тек пошла за Шишмана, држим за немогуће, јер се Шишман сиомиње као зет Лазарев још ире смрти Николе Гаре. Даље држим и то, да би се споменуло ваљда, да је за Шишманом удовица Гарина, јер она је у првом реду била удовица Гарина, па тек онда кћи Лазарева. И ако бих имао још доста шта да приметим, то ћу се за сад само овим задовољити ; а да није споменут Вилхелм Тел и Голанд. не бих ни с овим на јавпост излазио.

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. ОД ЈОВАНА ЖИВАНОВИЋА. 1.) Преда мном је књижица „Одломак из брач- и млеку као брачној сметњи. Дамаскин Бранковић, ног права и то: из партије о правом сродству, а крушедолски архимандрит. У Новом Саду. Штампанаиме: о природном, крвном т. ј. сродству по крви рија А. Пајевића 1888." Кад човјек помисли, шта су