Стражилово

Б Р. 36.

СТРАЖИЛОВО

575

живим језиком, који има различне облике у појединим крајевима једнога народа. Ми за књижеван језик бирамо најправилније облике по својем мишљењу. При бирању српских облика за књижеван језик имамо ми на уму стари словенски језик и друге словенске језике. Који облици најбоље одговарају старим словенским облицима и облицима другијех словенских језика, те облике узимамо ми за књижеван језик и те облике држимо ми да су најнравилнији. За то држимо ми, да је гледалац правилнији облик од глвдаоц, што гледалац одговара старом словенском облику г д д д л и 1> ц ћ, што у старом словенском нема глдддо!|1,, јер овај је облик доцнијега постања. Гледаоц је постао на чисто српском земљишту и не стоји у свези са старим словенским обликом шддААК1|ћ. У српском језику живи дакле и гледалац и гледаоц. Добар је и један и други облик. Али сесадпита, који је бољи? Нама се чини, даје бољи онај, који одговара старом словенском облику и другијем словенским облицима. Па онај облик, који одговара старом словенском облику и другијем словенским облицима, тај ваља у гсњижевности и употребљавати. Такав је на примјер облик гледалац Али одмах морамо казати, да и облик гледаоц не смије се називати неваљалим, кад га народ говори и кад је постао на чисто српском земљишту. Гледаоц је постао по аналогији генитива, датива синг. и другијех падежа гледаоца, гледаоцу и т. д. По аналогији се овијех падежа оно о увукло и у номинатив синг. и ген. плурала и такав номинатив, који је постао по аналогији, тако је исто правилан, као и онај, који одговара старом словенском облику, и тај облик, који је постао по аналогији, временом ће у сам< м

говору надјачати онај облик. који потпуно одговара старом словенском облику, као што видимо да су и облици у номина, који су постали по аналогији, надјачали облике, који одговарају старим словенским облицима, као што су дат. инстр. и лок плурала орачима мјесто орачем, орачи, орачиж. Ови облици, који су посгали по аналогији, као што су орачима, нримљени су у књижеван језик и у академијски рјечник, па г. Вудмани не каже да су неваљали. Ако је дакле гледаоц неваљао облик, онда су и дат. инст. и лок. множ. орачима неваљали. На те облике г. Будмани употребљава у академијском рјечнику. Сви дакле облици, који живе у језику, правилни су и не смије их нико називати неваљалим, јер их је тако створио дух народни. За њих ваља у академијском рјечнику казати да су постали по аналогији и кад има поред њих истијех облика, који одговарају старим словенским облицима, онда ови имају првенство у књижевности. 3.) Ако ово, што ћу споменути, и не спада у „Бранич српскога језика" а оно ће спадати у „Бранич српскога имена". Књижара и штампарија Браће М. Поповића, кад ћирилицом какву књигу наштампа, те је пошље у Српство, онда се потписује сраска књижа,ра и штамиарија, а кад какву књигу наштампа латиницом, те је ношље у Хрватство, онда се потписује само кпјИага г Штрагуа Ш. Роротса. Ко би то Боже мој! могао ногодити, за што то чине браћа Поповићи ? За што се стиде својега народнога имена, кад шаљу својој браћи своја дјела? Лијепо је име српско и братско је име хрватско, али само се. у то не смије уплетати никакво Ларење. Ја мислим, да оваке птице познају добро наша браћа Хрвати.

Г Л А 0 Н И К. (Спомевик Тодору Павловићу.) Из Карлова смо добили овај лозив на прославу подизања сиомепика Тодору Павловићу: „Ево већ спаде копрена заборава са успомене на покојног Тодора Павловика, некадашњег новинара и књижевника српског. ИГчишћена је прашина са споменика његова, што му га народ још пре двадесет и две године набави. За најкраће време биће овај споменик и подигнут у српској порти у Карлову, те ће свакоме пролазнику бити стварним и видл>ивим докавом, да Србин уме ценити и уважавати рад трудбеника својих и да уме вратити моралан дуг, што га дугује ком великану своме. Освећење и откривење овог споменика одређено је за дан Мале Госпојине 8. (20.) септембра ове године. Тога дана треба да се стече у Карлову, у томе месгу некадашњег поносног диштрикта велико-кикиндског, што више Срба родол»уба ив свију крајева српских, да би

! ова прослава била у потпуном смислу речи српска културна слава. С тога братски позивамо све покојникове ближе и дал>е сроднике, славне црквене и политичке општине, све наше задруге и сву браћу Србе, да ни по што не пропусте ову ирилику српскога славл>а, него у што већем.у броју да се искуие на ову народну свечаност и братски састанак. У тој нади, да ће се што више браће одазвати овом српском и братском позиву нашем, кличемо: до срећна виђења, браћо! — Из седнице одбора за подизање споменика Тодору Павловићу, држане у Карлову 28. Августа (9. Септембра) 1888. год. Шандор Бешлин , председник, Љубомир Лотик, перовоћа." — Програм те светковине овако је утврђен: 1. У 9 сахати пре подне литургија у српској Карловској цркви; 2. после литургије парастос у спомен покојнику, на којему ће говорити Љубомир Лотић, срп. народни учитељ; 3. свечано откривање споменика, којом ће приликом беседити ива-