Стражилово

676

СТРАЖИЛОВО

Б р . 42

(Тгив геТзш с! пе^оИтз по8(;п8) нознатом нам већ Хозрев-бегу , гласи адреса: „бресЛаЈлП ас Ма§'тпДсо 1)отштто Нигге1Ље§, Затккасћо &атап,(1гге е1 Не1уга<И. Апт1ео по 81; го сћапввтто. (Моп. Нттп§. ћтз1;., 8сг1р1;оге8 уо1. II. 842.). Но исти Хозрев бег. санџак смедеревски у писму краљу Фердинанду из Београда у фебруару 1535. (Ртегас Ва88ас ЖапЛогаћћепзтз) пигае се: „Низзгепт1)с§'ћ 1)оштпи8 8т1(1егспе, АЉс Кс§а1т8 (ахс!) ВапиМј с4 1о4га8 4еггас 8гггае Ооттив" (Сгбуау: СГгкипДеп е4с. а<1 а. 1535. р. 16.). То је дабогме превод а писмо је за дело писано српским језиком, као што се и из самог почетка писма тога види, где се каже: „1)с! §га1да е1; ('отЧитта аирсгшп &г !ипа1 ;1 Ссвапз Сеаагит ЕитапЈас, Жа1;оНае 7 АгаћЈае, Адетасћода, Шаегвсћода [аџемскога (персијскога), мисирскога (египатскога)] е1;с. те је и она титула Хозревова гласила у ориђиналу: „Хусрем бег, санџак смедеревски, београдски, подунавски и господар српски (Лопттиа 1,о1ли8 ктгае 8егШе), ако опо „8!гтас" не стоји место 8ттиас (господар сремски). Но овде ми немамо носла с Хозрев-бегом већ с Мехмед бегом ЈахијаиашиЛем и у овом коментару на писмо краља Јаноша треба да се изближе упознамо с тим господаром сраске земље, с тим Газијом, Мехмедом ЈахијааашиЛем. Као што му презиме каже, био је тај Мехмед, од рода Јахијапаше (Јаћјараа г а<1е Мићатес! ра§а, ЈаМодИ Мећете! Вава). Но ЈахијаиашиИ био је и српским љетописцима познати Санџакбег смедеревски, а од кад је Београд предан Турчину и београдски господар, Балибег, за којег Иштванфи у кратко каже: „Ргаеега1; 8а:таш1гтае Ватедт, е (атта Јаћга арш1 Тигсав секћгг огптсћш — утг асегптиз". И тај Балибег (Балилв бегв, Балибагаа наших летописа) Јахијапашић разбио је године 1515. 6. маја у недељу Јаноша, ердељскога војводу, под градом Жрновом (Хавалом), којом је приликом и Бакгаи (РаквЈ) Михаило погинуо (Шаф. Ј[. 83.; Гл. X.). А игга је млади ердељски војвода, потоњи краљ Јанош тражио у српској земљи; и с колико је хиљада војске дошао он, да отима поменути град од Турака, и какво је лукавсгво употребио речени санџакбег смедеревски, да заплаши војводу угарског те да побегне главом без обзира а војску да му Турци потуку и задобију све топове и бојне справе — о свему том казаће ти потанко толико пута поменути Иштванфи (књ. VI. 53, и 54. стр.) који ће ти и то казати, како су том приликом послужили твоји стари (Тћгасеа, ^гаест п1из сћпзЉт) и помогли Балибегу, да разбије угарску војску. Само што се времена тиче, рекао бих, да је Игатванфи опет погрешио, јер док он вели, да војвода Јанош „сотгасЉ сорпз ас! Аесет тгШит сарћ 1ипт е! ресПшт питегит, Шопгв ЈиШ Вапићгит Iгаје-

сг1 ае 1сг1;т18 са81т*8 а<1 СаоаИат $еи Затопет рсгусшЧ, белезке наши летописи, да је Јанош војвода разбијен а витез Пакгаи Михаљ — уп-ћтЉ е! 1ог1л1 ;ис1пп8 ех1т1ае јит0Т8 — погинуо дне 6. маја у недељу. А г. 1515. био је доиста шести мај дан недељни па и познати поп ђурађ Сремац на- страни 71. вели: „8о1ипттос1о (Нип^ап) ш ипа сат181а 1П Шагј тете 8ес1о1)ап1; 1п сазтгЉиз 8Т8." Балибег је с Мустафом санџаком врхбосанским — као што прича Иштванфи на страни 68. — год. 1520.*) заузео Сребрник, Тегаањ и Сокол у Босни те тим уиигатио угарско сребрничко банство у Босни, а то је исто учинио он и са банством Северинским на Дунаву г. 1524. — и да знага, како се често год. 1524. и 1525. и 1526. помиње тај Балибег, санџакбег београдски и смедеревски, у нисмима папских посланика у Угарској, погледај само у индексу нод „ВаИће^- Вавва Ве1§тас1еп818" од зборника „КскИопев ога(;огит Роп1;тстт (Ма§уагог8иа§'1 рарад кбуетк је1ете8е1 1524.—1526.), које релације иуне први том другога реда илити серије а<1 „Мопитеп!а УаИсапа НЈ81;опат Кс§-пт Нип^апае 111и81;гаТ1а. Вис1аре81;1П1 1884." Да је Балибег Јахијапашић и на Мухачу био (29. Авг. 1526.), није нужно ни помињати, као ни то, да је он и при освајању сремских градова јако суделовао и господство над сремском покрајином добио; но како је већ године 1526. нобољевао, није дуго после боја на Мухачком пољу живио, и он се у Априлу 1527. год. већ као мртав спомиње (веуау, Цгкштеп е!с. I. 37. 43. 4-4. 65. 10.) а за санџакбега смедеревског, београдског и господара српске земље дође — брат ли, син ли, синовац ли или братучед Бали-бегу Јахијапашићу, ја ти не умем казати — Мехмед бег ЈахијаиашиИ , онај исти Мехмед бег, ком је краљ Јанош 30. Октобра 1537. оно ни'смо писао. Антоније Гевај, онај исти Сгеуау, на чији сам се зборник : „ТЈгкштеп ипс! Ас1еп8Шскс гиг (хевстете с!ег Уегћаћтазе гтвсћеп Оев1;еггетсћ, ТЈп^егп ипс! Лег Р&гТе 1т XVI. иттс! XVII. Јаћгћшк1еп;. ЛАтеп. 1840." већ толико пута позвао, издао је у Бечу 1841. делце на мађарском језику о будимским иашама (А Ви(1а1 рааак), а 0. Антун Кнежевић, Бошњак из Варцара, реда С. 0. Фрање Асирскога, издао је лањске године у Сењу књижицу: Сагако-Шгак! патје81ТС1 и Во8Т-Егсе§оуТ1 (§-осНпе 1463.—1878.). Ида је ко од твог рода, о Србине и српски сине, сличну Гевајевој књижици — јер ова друга 0. Антунова не *) Сувремени извори стављају освојење Сребрника и т. д. у годииу 1512. (види о том КпјГгеутк II. 200.). У ииштрумеиту о миру између Турске и Угарске, год. 1519. склопљеном, већ се Сребрник не спомиње.