Стражилово

748

Писац каже у истој реченици: Св. ћирило и Методије и преведоше на словенски језик свето писмо." Који је то словенски језик? Еоји га је народ словенски говорио и где је томе народу отаџбина била? Чујте, гата нам „писац" на ова питања одговара, чујте, а ко је чудан нек се чуду чуди! Ево шта каже: „Сва је прилика, да је тај језик у прва времена био народни језик свију словенских племена, гато живљаху између Балкана и Дунава." Ја на ово не ћу одговарати, него само бележим, да је 1888. године било ово гатампано у „Летопису" српском. На стр. 129. стоји: „На том је језику писано Остромирово Евангел1е." Чистим старим еловенским језиком, језиком св. ћирила и Методија није писано Остромирово јеванђелије, него су написани ови споменици: Зографско јеванђелије, издао В. Јагић; Клочев Глаголита, издао Копитар; Асеманов јеванђелистар, издао Рачки и Грнчић; Со4ех Мапапш, издао В. ЈагиК; Еисћо1о§гат. Сгк^окИ зротетк 81тп 1ш1а, 1ис1ао 1 ) ј -. Е. СгеМег; РваНепит. Ша^оккх зротетк таиааЉа 81па! БгЛа, ]гс1ао I )г. Сг(п11ег; Супрасалски кодекс, издао Милошић ; Саввина књига, издао Ј. Срезњевски у Древте славлнсше памлтники госоваго писвма. То су чисти стари словенски споменици. а „писац" се требао обавестити о двему овом, пре него што је узео перо да пигае о овим стварима. На стр. 129. стоји: „Поред ћирилице бејаше у старо доба и глаголица, која је налик на ћирилицу (!!!), али у својим облицима нешто измајсторисана (!!!). Не зна се зацело, како је постала глаголица, али сва је прилика, да су је иронашли далматински Словвни (!!!!!), код којих се доцније и задржала и по римској вери изменила (!!!!!)." Ко је чудан нек се чуду чуди! Погатовани пријатељу! Ја мислим, да би било смешно обарати озбиљно данас ово мишљење, кад већ знају и врапци по Словенству, како ова ствар у науци стоји. Као што сам напред казао, ја не знам писца споменутога чланка. Али био ко му драго писац, држим, да се он не ће на мене срдити и једити; јер би жалосно

било, да смо ћутке прешли преко његова увода у словенске књижевности. Како би јадни и кукавни изгледали пред ученим Словенством, кад би ћутке гледали оваке несмисли, које изидоше у органу књижевнога друштва српскога „Матице Српске". Ја мислим, да ћете ми, како писац поменутога чланка тако и ви, као члан књижевнога одбора, опростити, што сам мало огатрији био, јер несам ово написао из зле намере, него да би се писац боље сабрао при израђивању својега задатка, а ви опет нри оцењивању треба на његово дело да гледате кроз дурбин од биљура и то развучен не на седам него на девет коленаца. Тако ће само моћи гато добро изаћи. Достојанство књижевнога другатва иште, да се оваке ствари не узимају о лако. Задаћа, коју је себи писац одредио, врло је тегака, и мислим, да би се боље извела, кад би се вигае њих нагало, да око ње раде, јер није шала „повесницу словенских књижевности" писати. Поштовани пријатељу! Ја овим завршујем своје писмо, желећи, да вам се што скорије појави у „Стражилову" какав критичар, који познаје добро руску књижевност, како би „писцу" изнео погрешке и у овој књижевности, јер се не може помислити, да их не ће бити поред онако сакатога увода.*) Карловци. Јовап Живановић. *) Ми смо ово писмо поштованога нашег сарадника саопштили без и најмаље измене, онако, како нам га је послао. 0 самој ствари, о којој се овде расправља, не можемо са своје стране ништа говорити, ради смо само разјашњења ради толико рећи, да уредник овога листа јесте до душе и за ову годииу члан књижевном одбору Матице Српске, но да ни он, а ни икоји члан том одбору нису добили, да прегледе „Преглед словенских књижевности", пре но што је ушао у Летопис. Колико се сећамо, секретар Матице Српске као уредник Л^етописа просТо је само саопштио у седннци, да ће тај Преглед ући у прву свеску, што долази. Је ли сад рекао и то, да је он расправу прочитао те јемчи за њену ваљаност, или није, то се више не сећамо, доста то, да је књижевни одбор то схватио као ствар уредникову, те тако мислимо да не ћемо погрешити и неправедни бити, ако кривицу са књижевног одбора и појединих му чланова свалимо на нлећа уреднику Летописа. Уред.

САДРЖАЈ: Алхимичар. Од Војислава. — Како је Пјевалица излијечио Фра -Брну. (Наставак.) — Афродита. (Наставак.) Прилошци И. Руварца. д) Трилогија. III. Јанош, краљ угарски, честита Мехмед-бегу Јахијапашићу, господару срнске вемље. (Свршетак.) — Писмо уреднику „Стражилова". Од Јована Живановића.

„СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на ло год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претнлату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА П1ТАМПАРИ.ТА ДРА СВКТОЗАРА МИЛКТИћА У Н. САДУ.