Стражилово

Б р . 48.

СТРАЖИЛОВО

779

ђерзонака добио седам метарских центи меда, а од педесет простих кошница несам добио ништа меда. Паша је била врло мршава и пчеле су ми само ухватиле липу. Дакле за цветања липе, а то траје петнаест дана, могло се само раЦионалним пчеларењем у ђерзонкама доћи до меда, а у просте кошнице уђе ук за ројењем баш онда, кад треба да се сабира мед, а зауставити ројење у оваким кошницама простим, то су празне речи. 11а на послетку и да зауставим ројење, шта сам тим добио, кад матица непрестано носи јаја и запрема места, где би пчеле истоваривале мед. Па онда шта значи то: „ако зна да очисти кошнице од многих непотребних и штетних трутова"? Чистити кошнице од трутова т. ј. хватати их, то већ није рационално, јер центама меда потроше пчеле на исхрањивање уљева трутовских. Кад пчелар један пут да да му матица трутове залеже, онда већ ће отићи неколико центи меда на исхрањивање уљева. Рационално је, не дати матици да носи јаја трутовска. А томе се може стати на пут само у ђерзонци. На послетку морам приметити г. Св. Ш. Нинићу, какав је грдан посао не убијати пчеле у простим кошницама. Ту треба нрво велики мајстор да је онај нчелар, који хоће то да изведе, а друго тај се посао ни мало не рентира, ко зна, како се то ради. У ђерзонкама се само не убијају пчеле, а у простим кошницама морају се убијати, ко хоће с ко-

ВЕНЕЦИЈА. Усаомене с аута чз Италије. Наичсао Марко Цар. — У Задру, иечатњом И. Водицке. 1888. 8-а стр. 125.

Писац ове књиге — Марко Цар — познат је српској публици са својих лепих радова, и за њега се с правом може казати, да је једини српски фељтониста. Изображен на богатим изворима талијанске и француске књижевности, попримио је од прве елеганцију стила, а од друге лакоћу писања. Одатле њему она вештина, да и најобичније ствари заодене, можда и не скупоценим, али кицошким и лепим рухом, те његове радове читате с највећом слашћу. Ипак Марку Цару српски народ дугује много већу захвалност, што је на себе примио тешку, али корисну дужност, да буде посредник између Срба и Талијанаца, између једне н друге књижевности. Још пре неколико година Цар је превео иа талијански

ристи да пчелари са тим кошницама. Ја бих дакле почетницима препоручио, да почну ичеларити са ђерзонкама, јер је с њима лакше пчеларити, него с простим, а друго почетник ће имати већега уживања и радости, ако буде одмах иочео пчеларити са ђерзонкама. ђерзонка ће му се учинити као каква књига, коју ће моћи преврнути где год хоће и наћи у њој шта год хоће. Наравно да пре него што ночне пчеларити, мора добити од кога какве такве поуке. Ја мислим, да ће ово г. Св. Ш. Нинић увидети, јер га познајем као некадашњега свога ваљанога ученика и доброга пчелара. Нека ми на послетку опрости г. уредиик „Великога Годишњака", којега познајем као ваљана књиж.евника и устаоца за све што иде на добро нашем сиромаганом народу, што сам му можда неповољан суд изрекао за чланке екоиомске. Ја мислим, да томе није крив уредник, што у „Годишњаку" не изидоше бољи чланци економски, него наше јадне прилике, а можда су томе криви и издаваоци, јер се не може лако заборавити она српска народна песма, која у њихову издању гласи овако: Ог1 Тигака та1о №о рођје/о 0*1 гп кигуа па ки1ази Та1е I ва пјипе Тапкоу^с Озтапе; 0(1 Нгуака та1о 1;ко ро^Ље. Карловци. Јопан ЖивановиК.

језик по неки производ наше књижевности. Данас је озбиљан сарадник талијанске ревије „Кт81;а Соп1етрогапеа", коју у Фиренцији уређује Анђело Де Губернатис. У њој се Цар с времена на време појављује са лепим чланцима о српској књижевности и српским књижевницима. Вреди поменути, осим осталога, његове студије о Његугау, Вуку и Змају. Прва је преведена и на српски (у „Немањи"), адругаје, у спомен Вукове стогодигањице, засебно прегатампана. С друге стране опет, пигаући о талијанској књижевности, упознаје српски народ са духовним животом Талијанаца. У овај ред у неколико долази и најновија Царева књига „ Венеција". На последњој страни, у белегаци, писац вели: „Овај је путоиис имао угледати свијета као саставни дио опширније књиге под насловом „ Из ноае Италије". У ту књигу имала су ући, поред овијех путнијех биљежака, још и разиа проучавања о најно-

——О-ЕЗ-ООЦЕНЕ И ПРИКАЗИ,