Стражилово

778

СТРАЖИЛОВО

Б р . 48.

села економска, на којима би се чула жива реч о рационалној економији. А шга налазимо у „Годишњаку"? Налазимо такове чланке из економије, као да се до сад није никад чула реч у нашој књижевности о економији. Тако се у чланцима о економији нишеу „Годишњаку", као да досад није иишта писано, као да досад није излазио толико година „Сељак", као да није излазила „Привреда", као да није излазио „Тежак" и још излази. као да није изашла још никаква књига о економији. „Годишњак" не зна нас ни о чем да иоучи у економији, него нам тек иочиње сладити економију. Гечју што има у њему о економији, то или су просте фразе, од којих сељак нема никакве користи, или ногревци са стола покојнога и незаборављенога Натошевића, као што су „Десет заповеди за воћаре". Писац овога чланка мора бити да је врло наиван. Он мисли, да наш народ баш не зна ништа о воћарству. Зна паш народ доста о воћарству, те треба њега учити оно, што он не зна. Има већ четрнаест година, како сам и ја заволео економију, особито пчеларство, које мислим да сам добро проучио и што се теорије и што се праксе тиче. Иа што се тиче праксе несу ми нирадње виноградске непознате и мислим да карловачки виноградари могу смело ногледати у очи Бабоу, директору виноградарске школе у Клостернајбургу, што се тиче њихове радње виноградске. Њих учити, како се реже виноград, како се нолаже, то би била смешна ствар. Шта не знају Карловчани? Не знају подрумарство. Ту требају Бабоа, ту требају Миту Петровића, да их поуче, како би свој производ за достојну цену могли иродавати. Зна наш народ, како се саде воћке, него „Годишњак" требао би мало даље да коракне од сађења воћака, треба да зна, шта наш народ не може знати, па у том да га поучава, како би могао са странцима конкурисати у воћарству. Та за Бога докле ћемо се бавити са уводом у економију ?! Коракнимо један пут даље. Та иогледајмо на календар „Орао", који сваке године све нове и новије ствари доноси из економије и не расипа се у празним фразама. Да се види, како се „Годишњак" топи у фразама, иавешћу нешто из њега, што више одговара придики, него економском чланку: „Сељак ваља да је Богу благодаран; та читава природа, све што је око њега, зове га, да Богу благодари: јарко сунце изјутра, које му осветљује његов носао, песме весе. лих тица, свеж изглед усева, звездано небо са свима својим красотама, златно зрело класје и читав род годишњи. Благо човеку, који разуме тај тихи говор природин, који своју наду полаже у Бога и сваки дан у срцу му је благодаран на свему, што му даје и нружа! Бриге и несреће, које не штеде ниједног човека, не ће га тако лако сломити, нити ће очаја-

вати, као онај пгго ће клонути и очајавати, који је у мислима својим далеко од Бога". Наш народ има вере у Бога. Он сваки рад почиње с Богом и сваки рад свршује с Богом, али не зна рационално економију водити и писац чланка о „правом сељаку" требаоје норед китњастих речи, поред придиковања барем што год из рационалне економије поучити сељака. Али ми то не налазимо у њему. Пчеларски је чланак написао г. Св. Ш. Нинић. У њему препоручује почетницима просте кошнице, а за ђерзонке вели да несу за почетнике. А осим тога вели, да се у неку руку може рационално пчеларити и са простим кошницама, говорећи овако: „Ако прост кованџија зна да сачува нчеле од сувишнога ројења т. ј. ако из сваке кошнице пусти само но један рој, те на тај начин држи само јаке кошнице; ако зна да очисти кошпице од многих непотребних и штетних трутова, најпосле, ако се при берби не лаћа опет оног нечовечног поступка: да пчеле убија и тек тако мед побере, већ зна да побере сувишан мед, а да му нчеле у животу остану — онда се за тога кованџију већ не може рећи,да пчелари иеразумно, јер он ће од пчела својих у нростим кошницама за цело лепе користи имати." Из целога чланка види се, да госи. Св. Ш. Нинић мисли, да је почетницима лакше пчеларити са иростим кошницама, напротив пак са ђерзонкама да ће им бити врло тешко и вели: „почетник је (кад пчелари са ђерзонкама) својим пчелама тако лош слуга, да им само квари посао, а ни у чему им не помаже." Ја се с овим ни мало не слажем. Ко хоће данас да пчелари и да има од својега пчеларења користи, тај мора рационално пчеларити. А рационално може се нчеларити само са ђерзонкама. Г. Св. Ш. Нинић греши, кад препоручује почетницима просте кошнице, ајошвећма греши, кад мисли, да почетници могу рационално пчеларити са иростим кошницама. Са простим кошницама рационално пчеларити може само онај, који је велики мајстор у пчеларењу. Почетник док види један пут како се ради са ђерзоиком, он ће схватити. Он ће играјући, док један пут види, зауставити ројење у ђерзонци, а у простој кошници ие ће моћи никад, као што је на послетку у простој кошниди и немогуће зауставити ројење за јамачно. Шта више у простим кошницама пчеле се страшно роје, а у ђерзонкама врло ретко. Па представимо себи каквога почетника, који пчелари са иростим кошницама, у крају, где је мртнава паша, тај ће бити готов за годину дана са пчеларењем. Кошнице ће му се изројити, добиће слабе ројеве, који ће зими пропасти, а меда, разуме се, не ће добити ни капи. Ту ће се почетнику воља за пчеларењем одмах у почетку угушити. Ја сам ове годиие од тридесет