Стражилово

Б р . 48.

горе, што се може десити слободну човеку. Без зазора смем то рећи, јер не говорим овде пред каквим краљем вавилонским или персиским, него пред владарем Икарије, најплеменитијим међу Јелинима." Аконтије, који је такођер захвалио Филострату, прнђе сад Олору. „Не нредењуј ми веледушје," рече иолагласно. „Зар није Харидим отац мојој Еидипи? Збори, Олору: где је она? Давно ми је већ на језику то питање. Је ли обезбеђена?" „Надам се, да јесте, кад је ето Филострат пристао. Невеста је твоја у дворих архонтових." „Дакле је и она затворена, и њу је дакле опколила разбојничка руља? Мислио сам, да ће тако бити." „Могла је умаћи, да је с Кононом хтела да бежи. Молио ју је тај и иреклињао; но она не ће иа не ће. Па и јесте, да је с Кононом отишла лађом, сад се већ не би дало више натраг. То би се звало издати Аконтија и дати руку издајнику."

„Како ли је срчана моја Кидипа!" кликне Аконтије сав блажен „Помисао, да ћу заједно са савладаним градом ослободити и љубавцу своју, удвостручиће ми убојни бес против Олвија. Та умем ја мачем исто тако владати, као и длетом." Владар Икарије, како је већ био задобивен за ту ствар, још истога часа изда нужне налоге. Хвала изврсној организацији целокупне државе, нарочито ратне флоте, која је у свако доба била на мети а најбоља била у свом источном архиплу, већ се трећега дана по доласку Олорову могло кренути. Како се није ишло толико за тим, да дође до битке на мору, колико за тим, да се што пре у Милиту искрцају, то је Филострат својим ратним лађама додао баш подоста лађа за превоз, у којима је било пуно грађана и најамника. Те тако се мало после заласка сунчева навезоше на море а испратише их благослови и усклици заосталих, који су били тврдо уверени, да је ствар, за коју Филострат иолази у бој, добра и праведна; већ и за то, што је он брани. ■5-Е>5850-5-=== - (Наотавиће се.)

ПИСМО УРЕДНИКУ „СТРАЖИЛОВА".

Иоштовапи иријатељу! Захваљујем вам на „Великом Годишњаку", калепдару за годину 1889. За дар ваш мислим да ће бити најбоље уздарје, ако вам кажем искрено своје мишљење о „Великом Годишњаку". Ја сам „Велики Годишњак" прочитао и морам вам искрено казати, да се ни мало не слажем са вашим сарадником Б., који у 41. броју „Стражилова" вели да је „Велики Годишњак" „народна књига", даје „брижљиво састављена и тако уређена, да не уступа нимало својим досадањим друговима те је ми с правом препоручујемо нашем народу. Садржина је обилна и одабрана". Ја бих рекао, да „Велики Годишњак" нити је „народна књига", нити има „обилну и одабрану садржину". Ја ћу овде узети на око само чланке за поуку, а забава ме се не тиче, јер наш народ не треба забаве. Њему треба поуке и опет ноуке и то ноуке економске. А забава би могла пристати у оваку књигу само онда, кад би била испрешгетана економским поукама. Таке треба приповетке писати за народ, које ће га не само забављати него уједно и у економији поучавати. Али то сад на страну, ја ћу овде само да бацим поглед на економске чланке, који су у „Великом Годишњаку." Ја сам више пута писао, да је наш народ бистар, да он има народне свести можда више него и који други народ. Али то није довољно за његов опстанак. Народна свест није довољна да се може само тим оружјем борити за свој опстанак. Поред све пародне свести наш народ мора

пропасти у борби за живот, ако се не иаоружа економским оружјем. Може се наш народ поносити и дичити својим српским именом колико год хоће, он мора у данашњој љутој борби за живот пропасти, ако буде сиромашио, ако се не буде економски подизао, ако не буде заволео економски рад из свега срца својега, ако не буде стекао нраве економске свести. Треба дакле у народу подизати праву економску свест, да може конкурисати са другим народима у љутој борби за живот. Али код нас се за то најмање бринуло. На свашта се пре гледало и за свашта се бринуло, само се на оно није гледало, од чега унраво зависи наш живот. Ми имамо позориште, имамо иозоришних дружина, које крстаре но народу забављајући га и дижући му народну свест. Али јадна је то забава, кад су нам џепови сваким даном све празнији. Пазимо дакле да нам се џепови са свим не испразне, јер ако дотле дотерамо, онда ћемо поред све те велике народне свести постати туђи робови. Праву дакле економску свест ваља дизати у народу. А права економска свест не може се подићи китњастим фразама, као што су чланци економски у „Годишњаку", него озбиљном поуком о рационалној економији. Док не стечемо зимске вечерње економске школе за сељаке, од којих би било праве користи, као што сам иоказао у својој књижици „Какве нам ваља подизати економске школе", дотле ваља писати популарне члашге из рационалне екопомије, ваља изложбе приређивати и држати зими