Стражилово

800

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 49.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШЕЕ. — Имамо да прибележимо једну лепу намеру, која се засновала у Београду у колу млађих нриповедача, који се до сад с успехом огледали у писању српских приповедака. По тој намери изашао би можда почетком нове године зборник лриловедака наших млађих приповедача. Као што дознајемо, умољени су, да приложе у тај зборник по једну своју још нигде нештампану причу: Сима Ј. Аврамовић, П. Адамов, Јанко М. Веселиновик, Илија И. Вукикевик, Милутин Ј Илик, Симо Матавуљ и Бранислав ђ Нушик. — Мојо Медик, про#есор у кр. вел. реалци у Земуну, јавл>а, да је дао у штампу и да ће до Божића бити доштампана нриповетка Последња грофии,а Бранковикка. Ову приповетку написао је немачки И. Е Сопрон, а иодатке црпеоје у Земунској градској архиви, кад ју је претресао пабирчећи грађу за „ Монографију Земуна ." Приповетка засеца у Наполеоново доба, а у њој је нацртан ондашњи живот у Земуну тако вешто, чисто се читаоцу чини, као да и сам гледа, шта се све догађа по њему, и како су грађани сложно прискочили у помоћ невиној суграђанци својој, којој је бездушник један хтео да одузме главу, кад јој образ не могаше да метне под ноге своје. У приповетку су уткане и многе цртице из српскога устанка, које су дотле непознате биле, а и судбина породице Димитрија Анастасијевића-Сабова, осниваоца гимназијскога Фонда у Карловцима. Та његова снаха назвала се гроФица Бранковићка. Приличан део ове приповетке преведен је у ланскоме „Бранику", па јер се тај уломак допао читалачкој публици, то се проФесор Медић латио и такога посла, те је ову приповетку целу превео на српски. Да му превод буде што лепши и бар без крупцијих погрешака, дао је проФ. Јовану Живановићу, да рукоиис прегледа. Купиоцима иретплате на ову књигу даје преводилац девети комад на дар. Књига ће имати око 10 табака сј >едње осмине, штампа се на лепој хартији а у новој штампарији; цена јој је за иретплатнике 60 новч., а њима ће се слати о иреводиочеву трошку. Претплату ваља слати на адресу преводиочеву. — Под натписом ,.Књио!севна зрнца и покупио је Јаша Томик своје подлиске. који су разбачени по нашим („Застави", „Српском Колу", Вршачком „Сриству") и страним (Мипсћпег а11&. ^е^ип^, Раг1атеп1}аг, ТгЉипе и др.) листовима па их је накан издати у десет књига. Изашла је већ прва књига ^а-^донела је подлиске, који говоре о заточеничком свету. Би.;ћ,аЛме^у-'тим књижицама, које ће се бавити разним друш^ђеним 4 пћтањима. Прва је књига изнела пет штампаних 'сЈ^аад/а^од^ прилике толико ће износити и свака. Може се ,,^\^ену. од ;20 новчића добити у свима нашим књижарама. —'-".'^Из „Н§вена" је у засебну књижицу отштампана при•п&ветка Косте Ииколика под натписом „ Стојан". ' — : Издањем књижарнице Браће М. Поповића изашла је 0.8«, д.ана као друга свеска збирке „Из српског живота" приповетка Стевана В. Половика под натписом „ Шумарева керка која је први пут угледала света у „Српским илустрованим новинама" године 1881. — Из „Гласа истине" прештампана је расправа Јакова Халовацкога о унијакењу у Далмацији у лрвој четвртини овога столека, коју је с руског превео Јован П. Јовановик. — Као X. Глас срлске краљевске академије изашла је Стојана Новаковика посланица академији наука философских под иатписом „Срлска краљевска академија и неговање срл-

сног језика". Учени писац је ту своју посланицу посветио спомену Вука СтеФановића Караџића о стоп-дишњици н>егова рођења а прочитана је на свечаном скупу академије 10. Сеитембра ове године. — Ив „Одјека" је у засебну књигу отштамнана расправа Стојана М. Протика о Македонији и Македонцима. — Таса Ј. М. намерио је да изда своје белешке, у којима износи јадно и невољно друштвено- стање у престоници српске краљевине. Општи је натпис тим белешкама „Београд у тами ". Прва је књига већ изашла. Натпис јој је „ Кесароши " а писац је у њој „покушао малчице подићи завесу, да се види тама, која Београд покрива" ; на завршетку позива оне „горе", да се побрину, да буде што више школованих, јер ће онда бити мање и апшених. Књигу је издала књижарница синова Велимира Валожића, штампана је у краљевској српској државној штампчрији у Београду а цена јој је овде за нас 50 новчића. „Заставин" дописник из Букуренгга И—ћпишеу„3астави" (бр. 174.), да ће скоро изаћи нове срлске народне лесме у француском лреводу. Преводилац је Арса Половик, краљ. срп. артшв. оФицир у оставци, а сада варошки мерник у Букурешту. Превео је много српских песама и народних и вештачких, те ће их штампати у Паризу у две књиге. У нрвој биће доста већих јуначких а и много женских песама. Осим тога превео је исти преводилац, још 30 песама на румунски и руски језик, од којих су неке већ штампане у повременим часописима. Дописник вели: „Као српски државни питомац преводилац је у Наризу студирао дуже времена Француску књижевност и језик са свима његовим ниансама. Стручњаци у овом иослу, који су прегледали Поповићев превод српских народних песама, тврде, да се са њим не ћемо постидити пред Французима." — Српских народних песама има већ од више преводилаца Француза у Француском језику, које у везаном слогу које у прози, тако од Али-буе-а, Таљандијера, Дозона. — Бележимо овде један глас из румунског народа о узајамној књижевности између Срба и Румуна. У „Застави" је недавно изашла у преводу с румунскога прича од Негруција: „Госпођа Настасика". Сад читамо у истом листу белешку о томе, како су то неки румунски листови прихватили. „Котапи1и", „Еотата 1л"ђега" и „Викагеб1:ег Та^"ђ1а^ * донели су белешке, у којима се радују, што се српски листови почињу интересовати за румун. књижевне производе. Српски новинар Иван Иванић штампао је недавно и опет у „Застави" чланмић о румунској краљици, која је по Јевропи позната као песник под именом Сагтеп 8у1уа. На то је Букурешка „1Ја 1л1зег1;е Коитате" донела чак један чланчић, у ком између осталога и ово каже: „Ми се необично радујемо, што се српски листови почели живље интересовати за наше књижевне производње. Тог случаја једва да је и било до сад и с наше и с њихне стране. Ми смо Србима врло блиски, нас везују многи заједнички интереси, а ту је и верско сродство. Уираво је досадањи немар с обе стране за најжешћу осуду. Ми смо тежили, да упознамо далеке стране народе, а за Србе смо слабо расиитивали. Нека би овај корак „Заставин" подстрекао и друге, а највећма румунске и српске писце, па нека би се живље развио рад с обе стране а ради упознавања та два блиска народа и његове књижевности." Жеља је ова заиста оправдана, а поље широко.

САДРЖАЈ: Гатка о пустињику. Песма Вл. М. Јовановића. — Свој грех. (Наставак.) — Андрија Хумски. Четврти чин. Како је Пјевалица излијечио Фра -Брну. (Наставак.) — Бранич српскога језика. — Триод цветни, штампан у Мркшиној цркви 1566. Од Вл. Красића. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.