Стражилово

Б Р. 51.

СТРАЖИЛОВО

825

Схватио, можда, нисам куцањ му? Иреживех, збиља, давно већ себе Мислима, душом, срцем, жељама, А свуд се ново ствара, подиже. У самом себи ја сам носио Пропасти клицу, себ' сам створио Од крви своје друкчу подлогу. Ал' ја ћу умрет' као Андрија, Садашњост пре нег' морам учити. (Преломи свој велики мач.) Нека те нико више не паше, Свршио ти си своју задаћу! (Узме један мач са пода ) Последњи бедем нек се поруши ! (Удара се у прса, и пада.) НОЈАВА ПЕТНАЕСТА. Два нојнпка нагло долазе. Први војник. У помоћ тамо! (Спази Андрију.) Кнез је погии'о! (Сагне се.) Лагано, жив је. Други војпик. Све је пропало! (Однесу Андрију.) (Ме1)у тим се полагано утишава бојна вика и звекет оружја. Звона престану, а пламен бива све слабији. ПОЈАВА ГПЕСНАЕСТА. Растислав са краљевом војском. Весели усклици. Растислав. Освојен град је, и Хум је пао. У круни краља нашег новога Још један алем нек се заблиста! ПОЈАВА СЕДАМНАЕСТА. Пладислав са војводама. — Усклици : „ Жавео.'" Владислав, Јунаку сваком хвала нека је! Нека је проста крвца ливена! Пролеће ново сад је донело Оружју нашем нову победу. Отвор'те врата граду гвоздена, Да војска брже може улазит'. '.Оде, а за њим сви, сем Растислава. ПОЈАВА ОСАМНАЕСТА. Растпслав. Долази М и л у т и н. Милутин. Војна нас ова доста је стала. Растислав. Отпор је био храбар, челичан. Милугин. Јер Андрија га беше спремао. Станислав паде, за њим Властољуб,

Радош је мртав, гледај онамо, Прекрили поље тол'ки лешеви. И Радослав је Растислав. Где је? Шта је с њим? Милутин. Несрећа га је вазда пратила. Противник беше, али срце ми У грудма пуца, кад га погледам. Не беше тајна, он је волео Властољубову ћерку, Даницу, И она њега, али Властољуб Друкчије на то оком гледаше. Андрија с краљем оде прогнаним, И Радослав се крете са оцем, Ал срцем беше тамо остао. И када пође граду овамо, Из Дубровника брзо хитајућ', Не стиже амо; вођем љубављу Јездио он је нраво Даници, Која је била болна самртно Од оног часа тужног растанка. Живе је није дома затек'о. У стану нашем тад се нашао, Те с нама амо поћи мораде, Погружен беше тешким болима. Глед'о је борбу с немим бледилом, А кад на граду врата падоше, Косну се све то срца заспалог, К'о иза санка да се пренуо, Узвикнув: „Оче, брате, отаџбо!" На жераву је амо јурнуо, И сумње нема, доста б' страдали, Да смо га сама тако пустили, До последњег би се часа борио, Препреку опет тешку створио, •—• А сад је доцкан, не ће сметати. ПОЈАВА ДЕВЕТНАЕСТА. Пређашњн. Радослав. Радослав. За умом идућ' срце изгубих, Тражећи њега душом пропадох! Растислав. Утеш' се јоште Радослав. Нема утехе! ПОЈАВА ДВАДЕСЕТА. Пре^ашњи. Владислав са војводама. Са друге стране Радан Радан. Дубровачко их веће послало, У име града да те поздраве, Те посланици теби хитају. Владислав. Нек причекају, кажи, војводо, Са њима краљ ће, кажи, зборити, Кад буде им'о воље, времена. 1'адан оде.