Стражилово

49 7

7

В.-нештаиско свеучилиште па тој прослави у Београду, где су га пајусрдније дочекали. Илодови његова књиЈкевна ]>ада јеоу већа самосталпа дела, која су изишда у засебпим кн.игама, и ман.е расправе и чланци по стручним часописима. Већа су му дела: „1)1е ШшапсИипо; (Јег Тћетеп 1т Ва1е1гп8сћеп "; „ВгМуза^ а та^уаг кегез21епу 1егаппо1о§јаћап"; „Кигге шз81бсће Сггаттаћк", коју је у 9. броју „Јавора" пама Србима приказао Јован Живаповић, н]>еноручивпЈИ је и признавши, да (;е „на свакој странп види, да је пише човек вешт овом послу, који је скроз проникао у руски језик и којем су иотнуно нознати закони словенских језика"; Немцима пак и страном учепом свету н])иказао ,је ту граматику сам Ватрослав Јагић у XII. кн.изи свога Архива иа страии 289. овако: Ап (1еи1:8сћ ^евсћпећепеп бгдттаћкеп (Зег гиз818сћеп Зргасће (ЈигДе умШуА . ке1п Мап§е1 8еп1 ипа <1осћ те1гс1 тап пиг уои \?еш§еп енпдегтабзеп ћеГг1е(ћ§1. 2и 8о1сћеп дећт§епеи Ве181ип§еп аи! (ћебет Ое)>1е1е ти88 ипћесћпд! с1аз к1ете Висћ1ет РгоГ. Абћ61ћ'8 §егаћ11 №ег(1еп. Еб етрћећћ. бкћ с1игсћ Кигге ип(1 Ргас131оп, тап тегк! ез с1ет \\ г егке ап, (1абб еб аиГ Сггипс! еј^еп ег ВеоћасћЈиидеп п1е(1егдезсћпећеп 1б1 шн1 1псћ1 Мобб бсћаћ1опепћаГ1 (ће ићћсћеп Веде1п лУ1ес!егћо11. Сномиљем даље његову „В,иб81бсће Сћгеб1ота11не", о којој се исти Јагић у истој књизи свога Архива на страни 629. изражава овако : \\ 7 )г ћаћеп бсћоп сће кигхе (тгаттаћк Вг. Лбђ61ћ'8 а1б ет \уег1ћуо11еб НШбт111е1 ћегтог^ећоћеп. ВабзеЊе §Ш 7 VIе11е1сћ1 111 посћ ћоћегет Маззе, уоп сћезег Сћгеб1ота1ћ1е. Б1е Аиб\\ ? аћ1 (Зез Везеб1оГГеб уеггаИг ун Л Себсћтаск ипс! дгишЗћсће Кепп1тбб (Зег пеиегеп' гизз. Шега1иг. Б1е Ве1опип§ 181 тИ аиззегз1ег 8ог§М1 (ЈтсћдеГићг! ипс! с1а8 \Уог1егћиећ тб! депаи аиз^еагћећећ Мап капп оћпе 1Јећег1геЈћип§' за§еп, (1абз (ћебе Сћгеб1ота1ћ1е §апг (1агпасћ ћебсћаГГеп 1з1, ит ћеј (Зетјеш§еп, (1ег з1е с1игсћзЈећ1, егз! гесћ! сће Виз! гит шећегеп Зћнћит с1ег бсћопеп гиз8. Вргасће ипс1 (1ег ге1сћћаШ§еп гизз. Вћега1иг т етоескеп. Србпма је ту књигу дра. Лжбота ириказао проФесор Новосадске гимназије Тихомир Остојић у 2. броју „Јавора" од год. 1890.

Расправом својом „А ћап^зШу а б7,1ау иуе1\ ? еЈк!)еп и , која му јс била прво нредавање у мађарској академији наука, извојевао је др. Ажбот себи Самујилову паграду, а то је врло велико одликовање. "У Јагићеву „АгсШу Гиг б1а\пбсће РћИо1о§1е" саошптио је-др. Ажбот ове своје ]>аснраве и чланке: године 1880. у IV. кп.нзи расправу ,,1)ег Сагаћопсгаз сћак пасћ (1ег Уо1кзићегћеГегипд с1ег Ма^уагеп"; та је расправа врло важна доиуна Јагаћеву члаику „БЈе 8и<Зз1аУ18сћеп Уо1кз8адеп уоп с1епг СгаћапсЈјаз сћјак ип(3 Јћге Егк1агип§", што је изашао у II. кпшзи Архпва; годнпс 1886. у IX. књизи: „ХосШпа!« Кгасшп.когосит.", о којем је исте годипс у два маха писао у чаеонису „Ма^уаг пуеВбг" ; овде у Архиву управо одговара Хугу Шухарту, који је на, п.егов ирви члаиак о том оиширно писао у истом уасопиеу а и у Архиву; ту др. Ажбот доказује, да се мађарски кагасзоп ни од куд с друге стране не да извести, до ли из словенскога па ма та реч< по својој етнмодогнји од искоии спадала ма куд, ма да су је словенски језици ма од куд добили. Годиие 1874. 1875. 1881. и 1883. видимо др. Ажбота међу сталпим сарадницима Сарвашева припознатог мађарског часописа „Ма§уаг пуе1убг." У том су часопису изашли ови његови радови: 1881. „ВиЈа" ; 1883. „8г1ау 82бк" ; 1885. „А 2бо11аг бхо ез те§- уа1ат1; 1886. „ОзгШуеп ез п.јбгЛоуеп" и ,.А ,2боИаг, сбабгаг ез к!га1у' 82бк тед е§у кјб ћеЈугеЈ^агћаз" и оие две већ епомепуте расправице о речи „кагасбоп." Др. Ажбот је сад у најбољој мушкој снази. Колико можда изгледа телесно слаб, толико је дурашаи и издржл,ив у раду. Најпријатиија му је дистракција од рада у забави са образовапом и духовитом верном л.убом и троје ситне миле дечице, од којих је најетарије, сиичић имеи.ак очип, већ из мајчине пеге нрешло у бабајкове ])уке, да му бабајко ноложи темел, што леганој будућноети. Искрено желим ирииознатом научен.акуздравља и века на да још миого и много уради науци, свом па])Оду а посредно и нама Србима. Јован Грчи1\,