Стражилово

-43 69

ваш, нс седи ноћу. Гледај само, како ти јелице опст пожутсЈГО, а очи упалс! Рајски скочи за н>им, и за мало се нађошс па улиди. — Слушајте, речс Марк: — ја бих да јсдем: у Лсоптија није ничега било за јело. Хоћете ли ми помоћи, да учинимо јурига на какву гостионицу ? — Добро, али то се може ,и бсз јуршпаља... — Не може," касно је већ, па нс дају, а особито кад сазпају, да сам ја ту: мора се силом отсти. Треба да иовичсмо „ватра!" опда ће отворити, а ми ћемо ући. — Да, ал опда Нс нас опет истсрати. — А, то не бива: не пустити мс унутра идс још којс како, али кад уђем, онда ме не истера нико! — Нападај ! Правити иоћу галаму — махните то! речс Рајски. — Аха, поплагаили сте 0,е полиције: шта ће радитн губернатор, шта ће рсћи Нил Андрсјић, како ће то примити друштво, како даме'?, исмсвао се Марк. — Па с Богом, ја хоћу да .једем па ћу и сам учинити јуриш... — Декајте, ја имам.другу мисао, занимлшвпју од оте — ја сам вам већ говорио, да моја бабушка не може ни да чује ваше име, и још сад неки дан се прснирала, да ни за што и пикада вас не би хтеда нахранитИ. — Но, па шта онда ? — Хајдемо до н,е навечеру; можете и спавати код мсне! Ја ле знам, шта ће она радити п рећи, али знам голико, да ће то бити врло смешно. — Ндеја није рћава: хајдемоте! Само, знате ли за цело, да ћемо добити шта за вечеру? Ја сам страшно гладан. — Хоћсмо ли добити вечере код Татјапе Марковне? Та могла би за цело нахраиити чету вој ника. Ћутећи пођоше путем... Дошавши до Малиновке нођопге норсд плота, док пс дођоше до ограде врта, коју Рајски хтсдс прескочити. — Немојте ту негб да прођемо одандс, од воћњгКа или од нонора, рсче Марк. Тамо су дрвета, па нас пико не ће видети; овде ћсмо само вашке узбунити, а морамо мпого и обиЛазити. Ја увек идем онуДа... — А • зар ви долазите овамо у врт ? Ради чега ? — Ради јабука! Прошле године сам их тамо

брао, с, иоља, близу старе куће. А и сад, у августу, надам се, ако... ви допуститс... I С пајвећим задовољством: само да вас не ухвати Татјана Марковна! — Тога се не бојим. Али гле, да не ћемо ухватити ми кога? Пазите, неко је прескочио преко плота, као и ми! Еј, хеј, чекај, не ћеш се сакрити. Ко ј е то ? Стој ! Рај ски, пожурите се овамо у помоћ. Потрча једно десет Лорагса, паиред и ухвати пекога. —- Та ви иматс очи 'као мачка, ја не видим нигата! говораше Рајски журсћи се према нравцу глаеа. Марк је већ држао некога, а тај пски се копрцао у љсговим рукама, на послетку паде па земљу иоред плота. — Ено још нскога, где се пеп>с преко плота у-врт, трчите за њим, хватајте га! повика Марк. Рајски оиази јога једпу ирилику, која сезећ попела на плот и пребацила ноге да нрсскочи преко у врт. Он је снажно зграби за руку. — Ко је ту? Ко си ти? Шта ћеш овдс? Говори! питаше Рајски.

Госнодар

) __

. осподипе, пустите ме, ие-

мојтс да мс уАесрећитс! молећи му лгануташо жспеки глас. — То си ти Марина! рече Рајски, позцавши је по гласу: — гата ћега ти овдс? — Тигае, господару; ис зовитс ме по имеиу': ако 'чује Савслије, жестоко ћс да ме бије! — Хајд одлази, иди брже... Али ие, ире- г чекај.! добро кад си ту: би ли нам могла доИсти што јгод за вечер.у, и то к мени у собу ? Све могу, госнодару: само мс не унроујте, тако вам. Христа! — Не бој се, ие ћу ти пишта! Има ли што год * у кухињи ? Пма свега, како не би било ! цела вечсра! зас не хтеДогае всчерати, само мало сујели стерлетау питцјама, ћурка,' ја сам <-вс спреУ ледепицу.. — Добро, донеси. А има ли вина? Остала је једна боца на биФе^у, а има и нацивке у соби Марте Васиљевие.. . I— КаКо ћегаизнсти? Дајепе ћеш разбудити? — Пе Ј1У, Марта Насиљсвиа се нс ће разбуди .јти: спава као тбн! Пустите мс, госиодару ~ чауће ми муж,.. и— Хајд, бежи, ЗсмФиро, на пазн да му не надн сш шака,

иаш1

Бсз Има ми.ца