Стражилово

-чз 71 ез-

об.туки од Марцелова театра, неколико суми .ивих стубова у Форуму, подземие хаисапе мамертннске , један сгари храм Сатурпов п тако авапа С1оаса Махгта; обло узевиш, могјго би се казати, да нам од • старог 1 пифнпопа града Не преостаје до ли иеколико трагова. Кад би дапас Цицерон из гроба устао, заман би голему варош тражио, којој је, но казивању историка, властољубиви Катћлина о глави радио. Сви на глаеу сиОменици дола-зе од доба царева : у те сиадају остаци разних имнераторских домова иа Палатипу, тријумфалне капије у Форуму, Колосеум, храмови Кастора и Полукса и Слоге (Копкордије), Форум Августов, Нервии н Трајанов, стуб Антопипов и Трајанов, кунатила Титова и ГСаракалииа, гроб Адријапов (дапапш.а кула Саиг- Анђелој , славолук ГСоистаптипов, стас Марка Аврелија иа Канитолу, Паптеоп, гробови на Апијском друму, једпом ријечи, сви споменици, који Риму рцмско обиљежје дају. Пред папшјем се очима развија горди украс четверо, петеро стол>ећа историје, али не налазимо више јуиачки и поносии 1'им, гдје се рађаху цепзори, копзули и трибупн; ие палазимо више прославл.еио легло грађаНске врлине. Ово, што Очима гледамо, спомипј С нам само велике зулумчаре, који су свјетском судбипом дрмали: п.ихов хладни сјај затрпао је мушке трагове ирвобитних завојевача оида познатог свијета. 11о том је дошао средљи вијек и својим суровим грађаиским и освајомкпм ратовима задао смртии ударац императорској варопш, која сада иостаје пусто нол.е, по ком ће се загопити и утркиватн варвари и тевтонскн цареви, вични да Пталију као своју природИу баштииу сматрају; то је доба силе и лукавства; доба крволочшгјех барона, назови-папа, нолитичкијех снлетака и издајпичкијех убистава ; доба сичапа и иота.јпијех иожева, ноћиијех паиадаја па иољском друму и на градском сокаку; доба велпкијех буна и грознијех урота. То је вријеме политичког и друштвеног дар-мара. нз којега се но пекад само истакне гдјекбји одважпији иапа, гдјекоји трибуи, гдјекоји обмањепик, који досније па ломачу, и гдјекојп ратиик-арамија; вријеме ситна тираилука, сурових Феудалаца, што се око сво-

_јих утнрНеппх двораца отимл.у и крване, као гладпи курјаци. Ама пигдје дубоке и честите мисли; иигдје идедлцог Напрезања; и затоје сав тај покрет јалов остао. Кад л.уде ие води узвишепа каква мисао, сав п.пхо!! труд и папор мо]>а да бесплодан остаие и са земпог лица иШчезпе. Према тОме, шта пам данас од тога Рима преостаје? Неколико траљавих улица у граду, пеколико спахијских кула у околпци, и то је све. Него, срећом, у овој често нљачкапој и обаљиваној вароши тиљала је увијек, као приталожепа, искра, једиа велика институција: римска црква. И оиа је иокашто у она мутиа времепа страдала и у мраку остајала, ал опет у п.ој јединој стицала се у Италији права моћ и евнјест о своме позпву. Кад је зором ХУ-тог вијека граиуло свијету сунце новог времепа, ризмска црква знала је вјешто да иригрли старииску мпеао о л.еноти, и тај нам је еавез даровао четврти 1'им. коме ево титапски Петров-храм новиједа славу џгМ еГ огМ. Овај је четврти Рим још сав „па есер". Епо Затикана са евојим музејима, Сикстииеком капелом, РаФајиловим одајама и другии пееравњивим богаством; ено големих базилика Свете Богоматере (8. Мапа Ма§д1оге), Светог Јована . 1атерапеког и Светог Павла „иреко беделга"; ено ('ве гог Авгуетипа. гдје је РаФајило иаеликао пророка Исаију; еио Светог ОпуФрија, гдје је потоп.е часе проживио и дух испустио пеумрли Тасо: епо Светог Петра „Сужња", гдје се храпи Мпке-лаиђелов Мојсије; еио још преко триста других цркава, којима шл.емеиа почиПају на етарипеким дивот-стубовима, а сводове красе визаитиеки мозајицп, док им унут])ашње зидове и мраморпи иатос заетиру моиумепталпе раке евеТијех отаца, књажева и кардпиала. Поред Црковиих има тај четврти Рим и своје клаеичие зграде свјетовие: иути величанетвених налата Фарнезе, Барберипи, Боргезе, Матеи, Квирипале, Латерапо; пути н])екраепих л.етпиковаца Г>оргезе, Медићи, ПапФили, Албапн. Спомии.ем само главније, јер бих иначе ноетао доеадан. А еве су ове цркве. Палате и л.етинковци (ЧШе) таковијем умјетничкпјем благом епабдјевепе, Ј ■ ' '