Стражилово

чз 85 сз—

миелио, да сте и ви онако смежуран, иритворан и „приетојан" господин, као што су сви тамо... Али ви ноказуј ете духа . . . то ј с лено! наставите само! Рајски ћуташе немарно. — ЈПта значи васиитање? настави Марк. Иогледајте своје рођаке и иријатеље, они су добро васпитани, лепо умивени, очешљани, они не нију, иоказују ђеИев ташегек . . . па нризиајте, да ни они нс раде више него ја. И ви сами сте васпитапи — ето ви не пијете : иа' осим портрета Мартина, и романа, који намеравате. .. Рајски одмахну иестрпљивр, а Марк заврши евоју Фразу смехом. Смех тај раздражаваше живце Рајскога. Осећаше потребу, да врати Марку мило за драго. — Да, ви имате право, рече, нити су оии нити ја приправљани за рад. Иаша егзиетенција беше осигураиа. — ]5елите, да нисте приправљани; како да не ? Учили су вас јашити за војничку службу и лепо писати за грађанску службу. На унпверзптсту стс слушали и прана, и грчк.у и латшгеку мудроет, државничке науке, и тита ти ту није било. Иа еве оде у тартањ! А еад наставите о мени; шта еам ја ? — Ни ете опазили, рече Рајеки, — да еу иаши уметнпци преетали пити, и видите са свим нравилно у том прогрес, т. ј. васиитање. А уметници ваше сорте — још се нису понравили . . . као што видим, још увек су опи исти... — Какви еу они уметници? — реците, молим вае, али сс само немојте женирати. — То су уметници — вапв Јадопв, који ее при првом еастанку опијају, луиају иоћу па прозоре, иападају гостиоцицс, узајмљују од свакога новаца .. . — На невраћају! допуни Марк. — Браво! • Олика је саема добро иснала, али ради потпуиости и иетипитости ваше елике узајмите ми стотину рубаља, којих вам никад не ћу вратити, оеим а.ко ви доспете у моју кожу, а ја у вашу. — 1>и се сигурно шалите? — Пије- ми ни на крај иамети! Бостанџија, 1год кога живим, наваљујс, да му н.гатим; он ме и храни, а нема еад ни пребијене паре. Обојица смо у иеирилици. Рајски слеже раменима; за тим иотражи новчаник ио џеновима, извади из њСга неколико банкнота и положи их на ето.

— Овде има само осамдесет, ви хоћете да ме закинсте, рече Марк, пребројивши новце. — Више немам. Моји новци су код бабушке, сутра ћу вам послати. — Псмојте да заборавите. Ва сад ми је и ово доста. Али сад иаставите даље; стали смо код: „иозајмљују новце»па не враћају", говораше Марк, трпајући иовце у џеп. — БеСпоелеие битаиге, којима је одвратан сваки рад и иоредак, пастави Рајеки; скитати се и живети на туђ рачун— ето тоје еве, што имоетаје, чим ударе страннутицом. Они су често неотесани и прљави; а има међу њима и таких, који се хвастају својим цинизмом и дроњцима. Марк се засмеја. — Тако ваља! Иема ту овамо онамо, него управо у очи. Леио, врло лецо! рече смејући се. — д што велите, да има много овакових уметиика, као што сам ја, иастави Рсјски, — то вам ја кажем, да таких вештака, као пгго сте ви, има далеко више: број н.нхов је легеон. — Још мало иа ћемо бити квит, примети Марк, — само допупитс : легеои пуштен у стадо... Он сс опет засмеја. Рајски ес такођер поче смејати. —= А еад ми кажите, за шТо еам ја таки? рече Марк: — иред вама је брава, нађите сад и кључ. — За што сте таки? иоповп 1 'ајеки размишљајући и ставши пред њега: — ја мислим овако : ви сте од нрпроде били жееток и живахап дечко. Код куће су вас мати и дадил.е размазилс. Марк се осмсхиу. — То мажењс је пробудило у вама десиотизам; па кад сте се отели од мајке и од дадил.а, дођопхе туђи људи и почеше ограничавати вашу самовољу, то вам се пије допало, ви се иочесте измотавати а оии вае гонити е јсдног мест.а на друго. Ту сте ее сад почели светити друштву: увиђавност, тишИна, туђе благостање чињаше вам се грех п порок, норедак одвратан, л.уди рђави... И онда удри узиемируј живот мирних и екромних л.уди! . . . Марк махаше главом. — Једни. од тих уметника иросто ее раеплииу у картању, у вину, наетави Рајеки, — други опет хоће на силу бога да играју пеку улогу у јавном животу. Ухвате се ма за какву нсмогућу идеју, заузимају се за њу но где кад баш искрсно; уобразе себи да су пророци и нроповедају међу незналицама но крчмама. То је лакше него